Hrvatski
bloger Krule, koji stoji iza profila „Odbrana i zaštita od gluposti“ prisetio
se svog prvog dana škole i objavio status koji je pokupio čak 19 hiljada
lajkova.
Njegovo
živopisno prisećanje penosimo u celosti:
„Moj
prvi dan škole… te davne 1983. godine.
Ja
nemam fotografiju samog sebe kako sa torbom na leđima stojim taj prvi dan, 1.
razreda osnovne škole, ispred škole. Nemam, jer jebiga, to je tad bilo normalno
da krećeš u školu… a i da ga jebeš, nisam siguran da su moji imali fotoaparat.
Nismo imali telefon, to znam.
Naravno,
pamtim svoj prvi dan škole… gdje ne bi krutejebo, kad je drugarica (tad smo
tako zvali učiteljicu) imala brkove ko Vuk Karadžić led te mili jebo. Ne znaš
jesil doša na vojnu vježbu il u školu.
Prvi
dan škole me vodila mati… drugi dan joj već dopizdilo pa me utrapila maloj od
susjede koja je išla u osmi pa me ona vodila… treći dan zame nitko pita nije. A
ćaća, ćaća mjesec dana nije zna da idem u školu. On kad je materi reka „Oćel
mali ikad uškolu?“, ja sam već iša u peti.
Trebam
li vam pričati o odgojnim mjerama u školi. Ako nešto ujebeš, vuklo bi te za
kosu iznad uha, di najviše boli. Da sam bar tad bio ćelav, al nisam. Ja se
požalio ćaći da me drugarica „Karadžić“ vuče za kosu iznad uva… ćaća mi reka
„Nije to ništa, mene štapom tuklo po prstima“. Jebo ti školstvo, što više ideš
unatrag, metode kažnjavanja sve gore… didu mi, bit će, sa 2 konja htjeli
raščepit.
Samo
što sam krenuo u školu, 29.11. Dan Republike… primanje u pionire… imali
zakletvu… pa vježbali non stop ko drugstore… a sa 6ipo godina, izreći iz
zakletve „Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija“… pa majka te
jebala, sajens fikšn, nikako to u komadu izgovorit. Još nas pola nije znalo
reći R, ko Jaran iz „Noćne more“ pokojnog Željka Malnara… „Fedejativne
Jepublike“.
Kad
smo se primili u pionire, mi mislili, sad ćemo dobit puške… od pušaka ništa… mi
razočarani, ni 7 godina napunili.
U
školi bila kuhinja. Nije bilo „Mense neda jesti“… ama naredbom vrhovne komande
mora si oblizat tanjur. Ti jedeš, ova ko kobac kruži i gleda jel kome što u
tanjuru ostalo.
Fizička
kultura (danas tjelesni)… trči oko škole… i udri jebenog graničara. Pa majku ti
jebem… graničara sam se tolko naigra da više nisam znao jesam li u školi il na
karauli.
Kad
bi išli kući nakon škole, po nikog nisu dolazili roditelji, sa autom… Bogu
fala… jer mogli smo baciti torbe i pola sata udrit nogomet… pa ajd kući. Doduše
bio jedan… dolazili roditelji autom po njega… nitko ga nije volio.
Danas
gledam… izađe mali iz auta… ispred škole… mati stala, namješta frizuru… zauzela
pozu… zagrlila dijete… udara selfi… mali jednako preplašen ka i ja 83će… i
skužim… djeca su uvijek ista, uvijek… samo smo mi… mi smo otišli u kurac… ako
me razumijete.“
luftika.rs
