Što
više razmišljam o životu, to mi je jasnija jedna stvar: najveće prokletstvo i
prepreka modernog čoveka je zaborav. Poput lagane progresivne bolesti, uvukao
se u sve sfere ljudskog života. Pojedinačno, kolektivno, kroz istoriju ili
kulturološki, začarani smo zaboravom. Nismo zaboravili samo svoju prošlost, već
i svoje mesto u sadašnjosti i odgovornost za svoju budućnost. Na ličnom nivou,
naša egoistična savest ima misiju da nas zadrži u stanju zaboravnosti – da
razbije povezanost s našim bićem kao celinom, međusobno povezanom mrežom života
i univerzalnom svešću.
Na
kolektivnom nivou, ova zaboravnost je beskrajna i dodatno podstaknuta
društvenim i kulturološkim sredstvima – prvenstveno time što smo okruženi
nesvesnim konzumerizmom, neverodostojnim načinom života i materijalističkim
pogledom na svet. Svetlija strana ove priče je prilika da se prisetimo i ponovo
povežemo sa samima sobom i univerzumom. Moć prisećanja u središtu je puta do
samospoznaje i ostvarenja.
Ovo
je spisak stvari koje smatram da smo zaboravili i što je još važnije, spisak
stvari kojih treba da se prisetimo:
1. Zaboravili smo svoje mesto u
prirodnom poretku.
U
zadnjih nekoliko stotina godina odvojili smo se od prirode. Iskorišćavali smo,
uništavali, konzumirali i pokušali da kontrolišemo prirodu kako bismo
zadovoljili sopstvenu pohlepu podstaknutu sebičnim nagonima. Pokušali smo da se
udaljimo od prirodnog životnog ciklusa. Zaboravili smo da slušamo i razumemo
zemljine prirodne ritmove i cikluse – njene znakove i jezike. Zaboravili smo da
sledimo put prirode i živimo u ravnoteži s njom.
2. Zaboravili smo na svoju povezanost
sa životom i kosmosom. Svojim
odvajanjem od prirode, zaboravili smo koliko smo duboko povezani s njom i s
ciklusima univerzuma. Neka plemena na rubovima civilizacije, koja se još uvek
vode drevnim učenjima, sačuvala su tu povezanost s poštovanjem i uvažavanjem.
Mi smo, s druge strane, prigrlili razdvojenost koja nas je izbacila iz
ravnoteže. Zaboravili smo kako je naša svest međusobno povezana i utkana u
nežni zajednički ples.
3. Zaboravili smo drevnu mudrost.
Zaboravili
smo mudrost svojih predaka. U potrazi za znanstvenim dokazima kroz
racionaliziranje, zaboravili smo na mudrost koja dolazi kroz otvaranje srca.
Zaboravili smo drevne priče i narodnu mudrost proroka i mudraca koji su živjeli
u harmoniji s univerzumom.
4. Zaboravili smo svoj put i svoje
snove. Zbog udaljavanja
od unutarnjeg puta, zaboravili smo da sanjamo san o životu. Što je još gore,
zaboravili smo kako da se probudimo u tom snu i vidimo svoju istinsku prirodu
sukreatora života - sanjara. Zaboravili smo da imamo moć da plešemo sopstvene
snove i iskoristimo snagu namere da ih ostvarimo.
5. Zaboravili smo svoju svrhu.
Zbog
previše brbljanja, buke i distrakcija u ovoj bujnoj realnosti, zaboravili smo
zbog čega smo ovde. Zaboravili smo svoju svrhu. Zapleli smo se u masovnom
transu veštački proizvedene sporazumne stvarnosti. Izgubili smo autentičnost,
unutrašnju iskricu koja nas tera prema sopstvenoj sreći i samoostvarenju.
Zaboravili smo da moramo da budemo prisutni kako bismo se ostvarili kao duhovna
bića utelovljena u fizički oblik i ugrađena u istovrsni svemir.
6. Zaboravili smo da je sve Ljubav. Ovo je možda najdublja misterija koju su tek
retki vidovnjaci uspeli da prihvate kao potpunu istinu. Ipak, ta istinaje
skrivena negde duboko u nama. Bili smo je svesni u nekom trenutku, ali smo
izgubili dodir s njom. Zaboravili smo da je sve na kraju energija i svest ida
je ljubav osnovna tvorevina postojanja koja prolazi kroz svu energiju i svest.
7. Zaboravili smo da praštamo. Zbog uverenja da smo odvojeni i udaljeni od drugih
i od svega, zaboravili smo da praštamo. U svom najdubljem smislu praštanje je
prisećanje da smo jedno sa svima i svime i da ne postoje žrtve ni krivci. Mi se
svi zajedno krećemo u dinamičnoj mreži koju nazivamo život.
8. Zaboravili smo da budemo slobodni. Svakodnevno se podsetite jedne stvari: stvoreni
ste da budete slobodni. Rođeni smo i vaspitavani u "stvarnosti" u
kojoj je sloboda tek pojam. Ograničeni smo okovima straha, zabluda, lažnih
ideologija, materijalnih nagrada i ucenjivani smo zakonskim pravilima koje su
postavili ljudi iz sopstvenih interesa. Naterali su nas da zaboravimo da smo
slobodni agenti promena. Slobodni smo da budemo to što jesmo bez osećaja straha
i krivice.
9. Zaboravili smo svoju pravu moć. Život u strahu naterao nas je da zaboravimo
koliko smo snažni. Zaboravili smo na ogromnu moć svoje volje i namere kojom
možemo da promenimo svoju stvarnost. Kao da hodamo u snu, potpali smo pod
uticaj masa i sledimo već donesene odluke poput robota.
10. Zaboravili smo lekcije iz
prošlosti. Ako nas je
prošlost ičemu naučila, to je brzina kojom zaboravljamo naučene lekcije. Stalno
iznova ponavljamo iste greške, zapleteni u iste obrasce pohlepe i
samouništenja. Ne možemo kao pojedinci da preuzmemo odgovornost za greške koje
je ljudski rod učinio u prošlosti, ali smo kao pojedinci odgovorni da se
prisetimo tih grešaka i da prosledimo znanje na kolektivnu psihu.
11. Zaboravili smo da budemo
jednostavni. Ljudski život je
sve kompleksniji i komplikovaniji. Zavedeni smo blještavilom količine umesto
snagom skromnosti. Zaboravili smo da budemo jednostavni i na značenje
jednostavnosti. Život je jednostavan. Jednostavnost znači odbacivanje svih
nepotrebnih stvari i ideja koje nam zamagljuju pogled na sopstvenu životnu
svrhu i druge istine koje smo zaboravili.
12. Zaboravili smo na poverenje,
verovanje i divljenje. Izgubili
smo očaranost svetom. Zaboravili smo da se divimo čaroliji života. Njegova
veličanstvenost nas više ne ostavlja bez daha. Zbog svog skepticizma i ciničnog
pogleda na svet izgubili smo poverenje u sebe i u čaroliju svemira. Zaboravili
smo kako da verujemo. To je možda i najveća tragedija. To nam je oslabilo duh i
osiromašilo dušu.
lovesensa.rs
