Reakcije
na prvu postavu holivudskih glumaca, bez obzira na to kojoj generaciji
pripadaju, kreću se na skali od odobravanja do divljenja. Bez ikakve veze sa
ulogama koje igraju budući da se ta vrsta procenjivanja tiče talenta a ne
fizičkog izgleda. Ili je i to pravilo promenjeno u eri vizuelnosti u kojoj je
prvi utisak obično presudan? Prvaci fabrike snova nisu samo new nobility, u
prevodu nova klasa koja je preuzela status plemstva, aristokratije po krvnoj
pripadnosti, poreklu i pedigreu, već čitav vek oličavaju idealnu sliku muškosti
koja kao takva nema ozbiljan protivprimer na celom Božjem šaru. Veliko platno
Zapada nikada nije izgubilo ekskluzivna prava na uspostavljanje estetskih uzusa
koji važe za oba pola. I svih ostalih verzija sreće – od načina i stila života
do predstave o savršenoj emotivnoj vezi i savršenom seksu. Holivud to radi
najbolje, pa su glasovi pobune protiv njegovih imperativa retki i usamljeni.
Muškost u kulturi Zapada, konstituisana u helenskoj antici, poslednjih sto
godina svoj status, vitalnost i imidž najuverljivije predstavlja na filmskoj
traci.
Muškarci
nikada ne gube iz vida predstavnike sopstvenog roda koji su stekli zvezdu na
famoznom Sunset bulevaru a žene se po pravilu prvo u njih zaljubljuju. Sve su
to stare istine. Šta je potrebno dodati za aktuelizaciju priče? Nekoliko grama
savremene opsesije mladalačkim izgledom. Nije ta opsednutost od juče samo je u
ovom vremenu narasla do zenita i paradoksa. Dok su prapreci tragali za travkom,
eliksirom i formulom besmrtnosti, moderni muškarci, u istoj meri kao i žene,
pokušavaju da zaustave vreme. Preciznije, trag njegovog protoka na sopstvenom
licu i telu. I tu je puls Holivuda takođe presudan. Jer, efekat iznenađenja, ma
koliko banalno zvučalo, zasniva se na tome koliko neko dobro ili loše izgleda
za svoje godine. Oni najiskusniji otkrivaju da su jedini dobitnici u toj trci,
za sada, ipak osuđenoj na propast, muškarci i žene kojima je godine rođenja
teško odrediti. Ponekad i deceniju. Urednici tabloidnih rubrika baš takve
zvezde uvek čuvaju kao kec u rukavu kada je potrebno šokirati mase sa nečijim
stvarnim izgledom i stvarnim godinama. Ukoliko govorimo o slavnim muškarcima na
pragu pedesetih, prostora za iznenađenja ipak ima.
Međutim,
kako izgleda početak skale? Ako su Ham, Džekmen, Batler i Valberg almost fi
fties, ko su asovi savremenih blokbastera koji su tek zagazili u tu u mnogo
čemu prelomnu deceniju? Pazite sad – Majkl Fasbinder (40), Tom Hardi (40),
Rajan Gosling (41), Kolin Farel (41), Leonardo Dikaprio (42), Bredli Kuper
(43). Teško je napraviti niz koji zadovoljava najrazlicitije ukuse, a ovaj se
čini upravo takvim. Od neukrotivog Hardija (trenutno uživljenog u lik Al
Kaponea koji ce oživeti na velikom platnu) do džentlmena evropskog štofa poput
Fasbindera. Od malo je reći nestašnog Farela do samo naizgled finog Lea koji u
broju prošetanih manekenki, uključujući i sadašnju dvadeset tri godine mlađu
pratilju. Poslednjom i dalje aktuelnom vezom jedan srećni četrdesetogodišnjak
postavio je svetski rekord. Kako da mu dvadesetogodišnjaci ne zavide na
lepoticama sa kojima spava baš kao i Valbergu na opium grudi?
Sredina
takođe nije loša. Naprotiv! Podatak da je četrdesetpetogodišnji Dvejn Džonson,
popularan kao Stena (The Rock), ove godine ponovo otac ruši sve predrasude o
godinama i tradicionalnim modusima življenja. U ambijentu zlatne sredine pete
decenije društvo mu pravi večiti holivudski dečak, šarmer i plavušan koji je
nasledio nešto harizme, ne i talenta, velikog Roberta Redforda (81), Džad Lou.
Još Duhamel, poznatiji kao lep muškarac nego kao glumac, takođe je do polovine
pete decenije stigao u perfektnoj formi.
Ali,
da li je to uopšte pitanje? Forma se podrazumeva. U vremenu u kojem živimo šok
predstavljaju ne oni koji su uprkos godinama i dalje izvanredni, već oni koji
su se usudili da odustanu od idealnih proporcija. Recimo, kao Met Dejmon (47) i
njegov samo godinu dana mlađi prijatelj Ben Aflek. Muškarci su naučili lekciju.
Iskustvo i mudrost čuvaju glavu ali ne obezbeđuju nove šanse i konkurentnost na
stazi uspeha. Šarm je danas tek ukras ličnosti.
Aksesoar
koji je dobro došao, ali bez koga se u načelu može. Telo je sve. Ostariti kao
katedrala važeće je, iako staro pravilo. Čvrsta konstrukcija se podrazumeva.
Jedino što je drugačije u odnosu na prohujala vremena jeste što je restauracija
fasade obavezna. U pravilnim vremenskim razmacima.
grazia.rs
