Studije
pokazuju da lagani dodir u pravo vreme drastično povećava šanse da neki naš
zahtev bude ispunjen. Dokazano je da dajemo veće napojnice konobarima koji nas
dodiruju, da ćemo se češće odazvati molbi anketara na ulici da učestvujemo u
njihovom istraživanju, da ćemo pre potpisati peticiju ako nas osoba dodirne, da
ćemo pomoći nekom da pronađe ono što je izgubio. Zašto? Mi smo društvena bića
koja su stvorena za bliskost, objašnjavaju naučnici.
Nije,
ipak, svejedno kakav je dodir. Odgovarajući je onaj koji se ni ne primeti.
Najbolje je dodirnuti rame sagovornika uz istovremeno rukovanje, osmeh i
kontakt očima. Neka dodir ne traje duže od trenutka jer je suština da ga
sagovornik ne primeti, već da mu se ureže u podsvest. U narednih deset minuta
zatražite neku uslugu i velika je verovatnoća da će vam biti ispunjena, tvrde
naučnici. Ne treba da dodirujemo osobu koja jasno stavlja do znanja da želi da
zadrži distancu, na primer nekog ko ima prekrštene ruke na grudima ili je
izvijen unazad kao da se sklanja.
Inače,
ne dodirujemo samo kad želimo neku uslugu. Ako ste od onih koji stalno
"pipaju" druge ljude tokom razgovora, to je siguran znak da su vam
simpatični, bez obzira na to da li vas seksualno privlače ili ne. Dokazano je
da ne dodirujemo ljude koji su nam antipatični i sa kojima želimo da razgovor
što kraće potraje.
novosti.rs
