Da
li i vaše dete zna da vam drsko odgovori kada mu nešto prigovorite, kada
pokušate da mu objasnite kako može da se popravi ili kada postavite neko
pravilo?
Pre
nego što se iznervirate, dobro je da znate da je ovo normalna faza odrastanja i
pokazuje da se ono razvija mentalno i emotivno, da uči da izražava svoja
osećanja i postavlja lične granice.
Pomozite
vašem detetu da nauči kada i na koji način može da se izrazi bez drskosti i
nepoštovanja.
Posmatrajte vaše dete
Ovo
je neophodno kako biste uspeli da nađete uzrok ponašanja deteta. Pažljivo
posmatrajte šta je to što utiče negativno na dete i pokušajte da razumete šta
vaše dete pokušava da izbegne, kome želi da ugodi ili šta želi da postigne
svojim odgovaranjem. Na ovaj način će vam biti lakše da mu pomognete da nađe
druga, prihvatljivija rešenja koje može da koristi kako bi stiglo do cilja bez
potrebe da iskaže nepoštovanjem.
Budite sigurni da dete
unapred zna šta se od njega očekuje
Znatno
je verovatnije da će dete odgovoriti u situaciji u kojoj ga iznenadi nešto što
mu se ne sviđa. Ako unapred zna šta ga čeka, ono će se bolje spremiti za datu
situaciju. Dobra ideja je da napravite listu porodičnih očekivanja. Nju će deca
videti na pozitivniji način od vaših naredbi. Na ovaj način će se osećati kao
deo porodice i biti odgovorniji u poštovanju ovih pravila, razviće osećaj reda
i discipline.
Postavite pravila uz pomoć
ugovora
Ako
je odgovaranje konstantno, uzmite parče papira i zadajte detetu zadatak da
napiše da zna da je njegovo ponašanje suprotno vašim očekivanjima, zašto je
potrebno da promeni svoje ponašanje i par načina da to uradi. Uključite i
posledice koje slede ako se situacija ne popravi ali i nagrade koje može da
očekuje ako promeni ponašanje.
Poštujte vaše dete
Bez
obzira kako vam se dete obrati, uvek nastavite da mu se obraćate sa
poštovanjem. Ovo ne samo da pokazuje model lepog ponašanja, već mu dokazuje da
ste ubeđeni u važnost i vrednost poštovanja i da se pridržavate istih standarda
koje očekujete i od njega.
Razgovarajte sa detetom
o tome kako se ono oseća
Vaše
dete treba da razume da vam je stalo do njegovih osećanja. Isto tako treba da
shvati i da nije pogrešno da njegova osećanja budu negativna, ali da jeste
pogrešno da ih izražava na neprikladan i nekulturan način. Budite uzor i
pokažite mu kako da izrazi svoja osećanja poštujući druge. Možda će biti
potrebno i da malo provežbate zajedno.
Provodite vreme sa
detetom i vodite kvalitetne i važne razgovore
Neka
deca kada malo porastu prestanu da pričaju o tome šta se dešava u školi i šta
osećaju. Međutim, ako redovno provodite vreme zajedno sa vašim detetom uspećete
da saznate o čemu razmišlja, šta oseća i doživljava. To će mu omogućiti da se
oslobodi tenzije i iskažu stvari na kulturan način. Ovo će vam omogućiti i da
pronađete rešenja za njegove probleme pre nego što oni postanu preveliki i
teški za rešavanje.
Pohvalite lepo ponašanje
Kada
vaše dete komunicira na pozitivan način i s poštovanjem, pokažite mu da
primećujete razliku i da ste ponosni na njega.
Dajte mu vremena da
razmisli na koji način da vam iskaže svoja osećanja
Kada
znate da se ono što imate da kažete neće svideti vašem detetu dajte mu malo
vremena za reakciju. Pokušajte tako što ćete mu reći da znate kako se oseća i
da ćete sve raspraviti kasnije. To će sprečiti nagli odgovor. Naravno, ovo ne
znači da svaku odluku morate da objašnjavate.
Nemojte izazivati dete
pred drugima
Ako
detetu izdate naređenje ili ga ukorite pred drugima, ono se može osetiti
izazvanim i odgovoriti vam kako bi odbranilo. Pozovite dete zato u drugu
prostoriju kako biste porazgovarali nasamo ili jednostavno dogovorite verbalni
ili neverbalni znak koji će ga podsetiti da priča lepo. Ovaj “tajni govor” će
mu pomoći da odreaguje na pravi način.
Pružite detetu druge
načine da iskaže svoja osećanja
Recite
detetu da se istrči da bi se smirili, čak i ako mu se neće svideti ta ideja. Ta
kratka pauza će detetu dozvoliti da se bolje pripremi za odgovor. Reagujte čim
vidite da počinje da se ljuti rečima “Vidim da počinješ da se nerviraš. Zašto
ne probaš da se smiriš prvo (trčanjem, crtanjem, šetnjom, šutiranjem, muzikom i
sl.) i onda ćemo da nastavimo razgovor.”
Izvor: lepotaizdravlje.rs
