Kada gasovi (prdež) ukazuju na ozbiljne promene procesa u digestivnom traktu? Većina gasova je normalna pojava ali je količina gasa više od 23 puta na dan abnormalna, što može ukazati na brojne probleme.
Ljudi koji imaju problema u digestivnom traktu ili su imali neke zahvate na svom digestivnom traktu ili na nekom tkivu u digestivnom traktu mogu takođe imati problema sa nadimanjem i sa bolom koji se javlja. Evo nekoliko jednostavnih i lakih koraka koji vam mogu pomoći kako bi smanjili količinu gasova koje ispuštate:
- Jedite i pijte sporo i žvaćite hranu dobro. Ovo će vam pomoći da smanjite količinu vazduha koji ćete progutati.
- Ako ste skloni gasovima, izbegavajte žvakaće gume kao i teške slatkiše.
- Ako nosite protezu, proverite je kod vašeg stomatologa da li je dobro nameštena, pa ako nije, popravite to.
- Identifikujte hranu koja vam stvara gasove, izbegavajte da uzimate svu tu hranu zajedno ili odjednom.
- Ako dodajete voće u vašu ishranu. jedite polako kako vam telo ne bi proizvodilo dodatne gasove.
- Ako imate već loša iskustva sa mlečnim proizvodima, možete uzeti laktozne dodatke (surutka) pre jela kako biste što više smanjili gasove koje vaše telo produkuje. Takođe možete konzumirati laktozno pasterizovano mleko.
- Pokušajte sa obnovom enzima u vašem digestivnom traktu, oni vam mogu pomoći u varenju šećera iz voća, povrća.
- Povećajte fizičku aktivnost (30 minuta šetnje ili lagane smišljene aktivnosti dnevno) to će vam pomoći da lakše svarite hranu.
- Možete i ojačati vaše stomačne mišiće, raditi trbušnjake ili nekoliko puta brzo sedeti- ustajati što će vam takođe pomoći da se rešite gasova.
- Ako želite servisiranje organizma, onda možete pristupiti Intenzivnom programu detoksikacije i oporavka organizma u dvomesečnom trajanju. Program je dat u Prilogu na kraju knjige.
Šta je uzrok nadimanja
Kada diskutujemo o nadimanju, važno je razlikovati nadimanje i otečenost (natečenost). Nadimanje je subjektivni pojam, što znači da je abdomen (stomačni deo) veći od normalnog. Nadimanje je simptom koji je srodan simptomu neugodnosti. Natečenost se može definisati kao sposobnost gasa da se “zaključa” u stomaku. Tako da nikada više ne bi trebalo da se pretpostavlja da su nadimanje i otečenost jedno te isto. Kako su tanka creva ispreplitana, dok je debelo crevo u obliku velikog ćiriličnog slova P, moguće je da se na nekom delu creva stvori “vazdušni jastuk”, koji može duže vreme da se zadrži izazivajući bolove.
Postoje tri načina na koji se abdomalna otečenost može povećati. Uzroci uključuju vazduh, tečnost ili tkiva unutar abdomena. Iz opisa ova tri uzroka zaključujemo da su veoma različiti tj. da se razlikuju jedan od drugog.
Postoje dva tipa natečenosti, kontinualan i diskontionualan. Uzrok kontinualne natečenosti može biti povećanje u intraabdominalnim organima i u intraabdominalnom tumoru, u vidu nakupljanja gasova oko nekog intraabdomalnog organa, ili pak gojaznost.
Što se tiče diskontinualne natečenosti, ona obično nastaje slučajnom akumulacijom gasa i/ili tečnosti u stomaku ili tankim crevima.
Šta je uzrok nadutosti
Nadutost je stanje koje nastaje prolaženjem gasova iz creva kroz čmar. Gas u gastrointestilnom traktu ima samo dva izvora: progutani gas ili gas koji proizvode bakterije (ili drugi mikroorganizmi - gljivice na primer) koje se obično nalaze u crevima. Progutani gas je realan uzrok prekomerne nadutosti. Uobičajen izvor je gas koji proizvode crevne bakterije. Bakterije proizvode gas kada vare hranu a naročito šećer ili polisaharide koji nisu bili svareni tokom prolaska kroz tanko crevo. Šećer je obično nedovoljno svaren zbog laktoze koja se nalazi u mleku. Izostanak enzima laktaze u oblogama creva (može biti nasledne prirode) uzrok je neravnomernog varenja. Laktaza ima ulogu da razbije laktozu kako bi ona bila apsorbovana.
Međutim, u poslednje vreme sve veći broj prehrambenih proizvoda sadrži sorbate, aspartame i druge aditive koji u fazi raspadanja u crevnoj flori izazivaju gasove.
Najveći broj vrsta povrća ili voća sadrže celulozu; to je još jedan tip polisaharida koji se ne svare tokom prolaska kroz tanko crevo. Konstantno gutanje male količine vazduha omogućavaju bakterijama da konstantno proizvode gas. Konstantni pokreti crevnih mišića (peristaltika) daju podstrek gasu da kroz creva izađe napolje. Posebno povrće sa dosta sumpornih jedinjenja i amonijaka (lukovice – crni i beli luk, praziluk, sremuš i dr.) stvara “nezgodne gasove”. Kod prerade celuloze veoma je bitna temperatura, odnosno toplota koju stvara debelo crevo. Da se od celuloze ne bi se stvorio metanol, veoma je bitno da ona bude na adekvatan način pererađena. Zbog problema sa celulozom najbolje je koristiti ovas i pirinač u integralnom obliku, jer se njihove celuloze najlakše prerađuju u oblik potreban za varenje.
Imate gasove - šta uraditi oko toga
Da li se, kada se javi pojačano nadimanje i podrigivanje, radi o ozbiljnom problemu? Ne. Kod nekih ljudi koji imaju nadimanje, gasove ili podriguju, to predstavlja normalnu pojavu. Ljudsko telo, inače, u normalnom stanju, putem usta ili zadnjeg creva, gasove otpušta do 14 puta dnevno. Učestalije nadimanje, podrigivanje ili prdež, ukazuju, međutim, na poremećaje sistema za preradu hrane.
Odakle gas dolazi
Gas dolazi u digestivni trakt kada progutamo vazduh ili nastaje kao posledica digestije.
Progutani vazduh. Male količine vazduha uđu i kada normalno jedemo i pijemo, dok velike količine uđu kada jedemo i pijemo halapljivo, ili kada ne varimo ono što konzumiramo, kao što su npr. žvakaće gume, cigare i dr.
Najveći deo progutanog vazduha, izađe iz stomaka preko usta, prilikom podrigivanja. Ostatak vazduha putuje tankim crevima. Jedan deo se tu apsorbuje, a preostali deo se kreće prema debelom crevu i izlazi putem zadnjeg creva.
Nesvareni ugljeni hidrat. Gas se, takođe, proizvodi u digestivnom traktu, tokom varenja. Naše telo nije u mogućnosti da svari neke ugljene hidrate (npr. šećer) u tankim crevima, u kojima bi oni trebalo da se metabolizuju i apsorbuju.
I šta se tada dešava? Umesto da počnu da se apsorbuju, nesvareni ugljeni hidrati idu u debelo crevo, gde se razlažu pomoću bakterija koje se tamo nalaze.
Koje namirnice uzrokuju ozloglašene gasove
U procesu varenja hrane, bakterije proizvode gasove bez mirisa: vodonik, ugljen-dioksid, a ponekad i metan.
Bakterije mogu da proizvedu i smrdljiv gas – sumpor, ili vodonik-sulfid, a nekada i amonijak. Kao i stolica, i gasovi izlaze iz zadnjeg creva.
Tokom digestivnog procesa, gasovi koji se formiraju mogu da izazovu nadimanje stomaka.
Sledeće namirnice svojim ugljenim hidratima naročito prouzrokuju ozloglašene gasove:
• Gazirana pića
• Pasulj (pogrešno pripremljen, loše kombinovan)
• Brokoli, krompir
• Voće: jabuke, breskve, kruške
• Pšenični proizvodi kao što je hleb ili zrnevlje žita
• Mleko i sirevi (laktoza)...
Sklonost ka stvaranju gasova pojačavaju i žvakaće gume, sušeno voće (konzervisano vinobranom). Cigarete su takođe uzročnici nastajanja gasova. Stalno sedenje i lenjost crevne flore takođe podstiču akumuliranje gasova u crevima. Loše kombinovanje vegetarijanske ili makrobiotičke ishrane takođe može biti uzrok nastajanju gasova...
