Preporod,
Vaskrs ili proleće slavi se u raznim civilizacijama, a mnogi paganski običaji
iz drevnih vremena zadržali su se do danas i postali su deo običaja hrišćanskog
praznovanja Vaskrsa.
Neki
od takvih praznika su Cveti, zatim Vrbica, Mladenci čiji su običaji nastali još
u vreme starih Slovena, a u veoma sličnom obliku praznuju se i danas, kao i
bojenje jaja.
Na
Vaskrs porodica odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod
se pozdravlja: Hristos vaskrse! i Vaistinu vaskrse! Pozdrav je uobičajen sve do
Spasovdana.
Kad
se iz crkve vrate kući, ukućani ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju
za svečano postavljenu trpezu, a na njoj treba da budu:
1. Med
Med
simbolizuje apostole. Svi oni kao pčele Hristove raznosili su med Jevanđelja po
raznim krajevima stradajući radi ljubavi Hristove i svi se preseliše u večno
carstvo.
2. Jagnjetina
Jagnje
simboliše samog Gospoda, rođenog u staji među jaganjcima, gonjenog od ljudi
vučje ćudi. On je žrtveno jagnje koje je trpeljivo podnelo muke i smrt, i
pobedonosno jagnje koje je Božje, na prestolu nebeskom.
3. Goveđe meso
Čovek
(mudrost), lav (hrabrost), vo (pravda) i orao (čistota) četiri su simbolične
životinje koje su u vizijama videli prorok Jezekil i sv. apostol Jovan
Bogoslov, kako stoje pred prestolom Svevišnjega. Vo je bila žrtvena životinja,
koja se prinosila za pokajanje grehova i zbog pravde.
Na
svečanom uskršnjem ručku nema jela od svinjskog mesa, zato što su u hrišanstvu
svinja i pas simbol upornih nevernika, tvrdih i okorelih.
4. Farbana jaja
Za
proslavljanje Uskrsa vežu se brojni simboli i običaji koji variraju od zemlje
do zemlje, a zajedničko im je ukrašavanje i farbanje jaja. Bojena jaja jesu
simbol Uskrsa, mada su prehršćanski običaj. Ovaj simbol prolećnog buđenja
izvora života postoji i u jevrejskoj religiji.
Jaja
bojena i kuvana u lukovini, bila su obavezna na trpezi u dane u kojima se
praznovala Pasha. Šarena uskršnja jaja tradicionalno se poklanjaju na prazik i
u dane koji slede iza Uskrsa. U prošlosti su mladići i devojke darovali jedno
drugom šereno jaje kao znak ljubavi ili naklonosti. Uskršnja šarena jaja bila
su simbol izmirenja. Tako su osobe darujući druge jajima prećutno tražile
oproštaj ili su ga davale. Prema verovanjima, bojeno uskršnje jaje trebalo bi
da nas zaštiti od zlih sila. Zbog toga se ljuska od tih jaja mlela i bacala na
polja, oranice i stavljala u staje.
5. Hleb
Na
stolu moraju da budu hleb, so, vino i riba. Sve namirnice koje služe za
pripremu prazničnih specijaliteta imaju duboku simboliku. Hleb simboliše samog
Gospoda Isusa: "Ja sam hleb života". (Jov. 6, 48). Tako je rekao
Gospod Isus gladnome ljudskom rodu.
6. Kvasac
Kvasac
je simbol nebeskog carstva "jer od malog grumena kvasca, svo testo
uskisne". Zato se uskršnji kolač obavezno pravi sa kvascem.
7. So
So
ukazuje na pravog hrišćanina, koji i druge usmerava ka dobrom. Duša usoljena
naukom Hristovom ne podleže kvareći se, a uz to pomaže i bližnjima da se održe
i ne pokvare.
8. Čokot (vino)
Pretvaranje
vode u vino simboliše čudesno pretvaranje zemnoga čoveka u nebeskog. Čokot je
simbol Hrista, a loza simbol sledbenika Hristovih.
9. Grožđe, smokve, čičak i trnje
Grožđe,
smokve, čičak i trnje su simboli dobrih i zlih ljudi.
10. Riba
Riba
je simbol svih ljudi. Lovljenje ribe označava lovljenje duša ljudskih za
carstvo Božje.
Konzumacija
ribe dozvoljena je tokom hrišćanskog posta, a osnovni principi pravoslavnog
hrišćanskog posta identični su čuvenoj dijeti protiv ateroskleroze, koju preporučuje
savremena medicina.
stil.kurir.rs
