Neki roditelji očekuju da im
deca u svemu budu uspešna, da su najbolja i da se razvijaju prema njihovom
unapred određenom planu.
Takvi roditelji neprestano
savetuju dete, usmeravaju ga i zahtevaju, a ako dete ne ispuni njihove zahteve
ili očekivanja, sledi kazna.
Plan roditelja mora se
sprovoditi, a svaki otpor i negativizam detetu se ne toleriše. Roditelj
određuje kada dete mora da jede, spava, kada da se igra, što će da obuče, kao i
s kim će se družiti.
Visoki su zahtevi u pogledu
čistoće, urednosti i posebno visoke spremnosti u izvršavanju zahteva. Osnovno
je da slepo sluša i radi sve prema roditeljskom planu. Takva deca rano uče
strane jezike, muziku, balet i dr.
Takvi zahtevi su redovno veći
od onog što dete može da podnese, jer postoji stalan pritisak da bude savršeno
u svemu što radi. Kada je to nemoguće, dete se oseća frustrirano zato što ne
može da ispuni zahteve roditelja, a iz toga može da proizađe i osećaj
neadekvatnosti i krivice u kasnijem životu.
Takva roditeljska očekivanja
za budućnost deteta redovno se ne ostvaruju.
Roditelji kritičari
Roditelj koji kritikuje nikad
nije zadovoljan onim što dete učini, a kada je zadovoljan boji se da to pokaže
pred detetom “da se ne bi pokvarilo”. Zato ne štedi u kritikama, opomenama i
upoređivanjima s drugom decom koja su “pametnija, uspešnija, bolja”. Ne
izostavlja ni poruge i ismevanja. Dete gubi samopouzdanje i osećaj sigurnosti,
počinje da se oseća manje vrednim u odnosu na druge i nezadovoljno je zbog
toga.
Izvor: stil.kurir.rs
