Zeludacna kila je anatomski
poremećaj, koji često ne izaziva nikakve tegobe, ali može uzrokovati simptome
koji zahtevaju primenu lekova i specijalnog režima ishrane. Komplikacije, koje
se, na sreću, retko javljaju, mogu se sanirati isključivo hirurškom
intervencijom.
KOJI
SU SIMPTOMI ŽELUČANE KILE
Kako smo već u uvodu rekli
zeludacna kila u velikom broju slučajeva ne izaziva nikakve simptome, a na ovaj
poremećaj može se posumnjati u slučaju da se jave znakovi refluksne bolesti –
gorušica i vraćanje hrane, osećaja pritiska pod grudnom kosti nakon obroka, u
ležećem položaju ili prilikom savijanja tela, kada se javljaju lupanje srca i
aritmija.
Simptomi zeludacne kile su bol
u gornjem delu trbuha koji se širi u leđa pa zatim u ramena i dalje prema
vratu, praćen otežanim disanjem, ponekad i gušenjem, može podsećati na simptome
infarkta, što uplašenog pacijenta često dovodi kardiologu.
Hijatalna hernija neretko je
praćena podrigivanjem, mučninom i povraćanjem, a tegobe koje ukazuju da je
bolest poprimila ozbiljniji tok jesu otežano gutanje hrane (pogotovo čvrste),
osećaj sitosti već posle nekoliko zalogaja, bol u trbuhu ili iza grudne kosti,
krvarenje iz gornjih delova digestivnog trakta koje se manifestuje kao
povraćanje krvi (sveže) ili kao katranasta crna stolica i posledično anemijom.
Zeludacna kila je relativno
čest poremećaj koji podrazumeva „ispadanje“ tkiva iz normalnog položaja, a taj
termin obuhvata i bruh (kilu) – probijanje organa kroz mišićni zid.
KAKO
NASTAJE?
Hijatus hernija ili zeludacna
kila nastaje kada želudac probije u grudni koš kroz otvor na dijafragmi, na
mestu gde jednjak iz grudnog koša prelazi u trbušnu duplju.
U najvećem broju slučajeva
javlja se povremeno (rede je stalno stanje), ometajući normalnu funkciju
jednjaka i početnog dela želuca, prvenstveno transport hrane, i sprečavanje
vraćanja želudačnog sadržaja.
Prema statistikama, od ovog
anatomskog poremećaja pati veliki broj ljudi starijih od pedeset godina, mada
obolevaju i mlađe osobe, a češće se javlja zeludacna kila kod zena i gojaznih
osoba.
KILA
NA ZELUCU UZROCI
Razlozi zbog kojih dolazi do
slabljenja mišićno-vezivnog tkiva dijafragme i proširenja otvora kroz koji
prolazi jednjak još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni. Popuštanje tonusa
muskulature dijafragme i smanjenje elastičnosti vezivnog tkiva prirodna su
posledica starenja, ali nastaju i usled dugotrajno povišenog pritiska unutar
trbušne duplje.
Faktori koji doprinose
oboljenju kakvo je zeludacna kila jesu i gojaznost (pogotovo ona koja uključuje
dosta masnog tkiva u predelu stomaka), fizički napor, udarac u stomak, kašalj,
povraćanje,tvrda stolica i naprezanje
prilikom defekacije , trudnoća…
KAKO
SE NAJBOLJE DIJAGNOSTIKUJE ZELUDAČNA KILA
Klinički pregled od male je
koristi za postavljanje dijagnoze hijatus hernije, ali je značajan zbog
isključenja drugih bolesti koje se ispoljavaju na sličan način. Veoma je važan
otvoren razgovor sa lekarom, iz kog će gastroenterolog zaključiti kada su
nastali i kako su se razvijali simptomi hijatus hernije, da li su tegobe
povezane s obrocima i promenom položaja tela, Neophodno je sprovesti sledeće
dijagnostičke procedure:
rendgensko snimanje jednjaka i
želuca, s tim što pacijent prethodno mora popiti kontrastno sredstvo (barijum),
endoskopija gornjeg
digestivnog trakta.
rendgenski snimak pluca i
grudnog koša,
proveravanje funkcije jednjaka
(manometrija i pHmetrija).
VRSTE
HERNIJA
Zeludacna kila se u medicini
klasifikuje na četiri osnovna tipa:
Tip I, takozvana klizna
hijatalna hernija, karakteriše je povremeno probijanje želuca u grudni koš kroz
otvor na dijafragmi. Ovo je najčešći oblik želudaćne kile i javlja se u 95%
slučajeva.
Tipovi II, III i IV nazivaju
se još i paraezofagealnim kilama, a nastaju kada veći deo želuca, nekada i
kompletan organ, kroz otvor na dijafragmi probije u grudni koš.
KAKO
SE LECI HIJATALNA HERNIJA
Lecenje zeludacne kile zavisi
od simptoma, ali i od starosne dobi i opšteg stanja bolesnika, te drugih,
pridruženih oboljenja (posebno kardiovaskularnog sistema i pluća).
Neki pacijenti teško podnose
dugotrajno uzimanje lekova koje lekari propisuju za zeludacnu kilu, što takođe
u velikoj meri utiče na konačan izbor terapijske procedure.
Hijatus hernija terapija koja
se propisuje ukoliko uz ovo oboljenje postoji i GERB (refluksna bolest praćena
gorušicom i vraćanjem kiseline u jednjak) ima za cilj maksimalno smanjenje
lučenja kiseline u želucu, odnosno poboljšanje funkcije završnog dela jednjaka
i želuca.
Danas postoje veoma efikasni
lekovi koji kod mnoge bolesnike dovode do momentalnog oporavka . Drugi lekovi
koji bi trebalo da poboljšaju funkciju pražnjenja jednjaka i želuca nemaju tako
pozitivan simptomatski efekat.
Hirurško lecenje se primenjuje
u slučaju velikih hijatus hernija ili onih koje su fiksirane za grudnu duplju,
ali i ukoliko kila uzrokuje krvarenje, jer u tom slučaju može dovesti do teške
anemije.
HIJATUS
HERNIJA DIJETA
Prva mera sa kojom se treba
lečiti zeludacna kila je svakako sprovođenje specifičnog, rigoroznog
dijetetskog režima, koji u kombinaciji s redukcijom telesne težine kod velikog
broja bolesnika dovodi do znatnog poboljšanja zdravstvenog stanja.
U nastavku teksta daćemo
smernice kakva je ishrana u pitanju. Pre svega, treba uzimati manje, češće
obroke i izbegavati konzumiranje hrane četiri sata pre odlaska na spavanje, a
ukoliko ste gojazni, obavezna je redukcija telesne težine. Takođe, preporučuje
se šetnja nakon obroka i podizanje uzglavlja na kom se spava.
Ne bi smeli da nosite tesnu
odeću niti da savijate gornji deo tela prema napred. Preporučuju se danosite
abdominalni pojas za kilu, kao i nezaobilazne svakodnevne vezbe za zeludacnu
kilu koje će ojačati stomačne mišiće i dijafragmu ,kao i plivanje i šetnja.
KOMPLIKACIJE
SU RETKE ALI OPASNE
Zeludacna kila retko dovodi do
komplikacija koje imaju ozbiljnu kliničku sliku i zahtevaju hitno lečenje.:
Ukleštenje želuca (uvrtanje
želuca unutar kile) može uzrokovati poremećaj cirkulacije, a najčešće se
manifestuje jakim bolom.
Gastritis simptomi često prate
hijatalnu herniju i mogu izazvati niz komplikacija.Vraćanje kiseline iz želuca
nagriza sluzokožu jednjaka i uzrokuje njegovo suženje,što s vremenom dovodi do
nemogućnosti uzimanja hrane. Neretko, usled delovanja kiseline, u gornjim
delovima želuca formira se čir na želucu čije krvarenje dovodi do teške
anemije. U slučaju želudačne kile tipa IV dešava se da se u grudni koš, osim
želuca, kroz dijafragmu probije još neki abdominalni organ,što može uzrokovati
ukleštenje ili uvrtanje želuca oko svoje ose te izazvati jak bol. Ovo je hitno
stanje u medicini i zahteva hitnu hiruršku intervenciju – i radi se operacija
hernije.
ZELUDACNA
KILA ISHRANA
Savetuje se pet ili vise
obroka dnevno, u razmaku od najduže tri sata. Iz jelovnika treba izbaciti
masnu, veoma slanu ili kiselu hranu. Izbegavati previše tople ili hladne
namirnice posto iritiraju želudac.
Pravilna ishrana kod zeludacne
kile je od presudnog značaja za ozdravljenje svakog obolelog,stoga vam ovog
puta dajemo spisak namirnica kojeg se trebate pridržavati u dogovoru sa vašim
gastroenterologom..
ŠTA
KILA NA ZELUCU NE PREPORUČUJE ?
Zeludacna kila se pored lekova
strogo kontroliše ishranomi nikako se ne preporučuju:testa pržena u ulju, vruć
hleb, raž i ovas, punomasno mleko, zreli sirevi, pavlaka, masna, dimljena i
žilava mesa, mesne prerađevine, pohovana i pržena hrana, kečap, paprika,
pasulj, boranija, masline, kupus, prokelj, luk, konzervisano povrće,
šljive,orasi, lesnici, citrusi (limun, pomorandža, grejp), Čokolada, šlag,
masni kolači, previše slana hrana, ljuti začini,nana,kafa, gazirana i alkoholna
pića..
ŠTA
SMEMO JESTI :
Neglazirani pirinač, kukuruz,
kuvana pšenica, jogurt, kiselo mleko, mladi sir, belanca, konjsko i živinsko
meso, nemasna
riba, šargarepa, krompir,
celer, spanać, blitva, bundeva, cvekla, tikvice, sveže voće – dinja,
kruška,mandarine, trešnje,smokve, grožđe, med,matični mleč, mirodija, peršun,
kim, sveže ceđeni sokovi, zeleni čaj, supe, negazirana voda…
LAPAROSKOPSKA
OPERACIJA HIJATUS HERNIJA
Kila na zelucu se leči
uglavnom medikamentima., ali ukoliko nije moguće kontrolisati tegobe lekovima,
radi se operacija hernije. Nakon
detaljne dijagnostike (gastroskopija, rendgen, CT MR…), pre hirurške
intervencije obavezno se sprovode pHmetrija i manometrija(ispitivanje
mehaničkih funkcija jednjaka i želuca kako bi se ustanovili prohodnost hrane i
stanje sfinktera).
Zeludacna kila se operiše
klasičnom, ali i laparoskopskom metodom, koja je mnogo jednostavnija i lakša, a
prvi put u Srbiji izvedena je u Kliničkom centru Vojvodine. Cilj je da se
jednjak i želudac ponovo postave na svoje anatomske pozicije, nakon čega se
otvor na dirjafragmi zatvara šavovima ili mrežicom.
Potom se pravi neka vrsta
antirefluksne procedure kako bi se sprečio povratak želudačnog sadržaja u
jednjak, a na kraju se želudac fiksira. Oboleli posle dan-dva napušta bolnicu i
može se hraniti sasvim normalno.
Izvor: dijetamesecevemene.com
