Masti
su neizbježan dio pravilne prehrane i od velikog su značaja za očuvanje
zdravlja. Ne bi ih trebalo isključiti iz prehrane, ali je veoma važno
razlikovati „dobre“ od „loših“ masti. U skupinu loših spadaju masti bogate
trans-masnim kiselinama koje su se pokazale štetnima po ljudsko zdravlje. Po
hemijskoj strukturi to su nezasićene masne kiseline. Razlika između dobrih
nezasićenih masnih kiselina i trans-masnih kiselina je u položaju vodikovih
atoma.
Trans-masne
kiseline nastaju na tri načina:
v najčešće pri preradi biljnih ulja u čvrste masti
v na visokim temperaturama
tokom prženja hrane
v u procesu hidrogenacije nezasićenih masnih kiselina od
strane bakterija u digestivnom traktu biljojeda
Trans-masne
kiseline proizvodima u kojima se nalaze daju čvrstu strukturu i bolji ukus što
objašnjava razlog njihove upotrebe. Najveći izvor trans masnih kiselina čine
biljna ulja koja se široko koriste u industriji brze hrane, polugotovih jela,
pržene hrane i pekarskih proizvoda. Trans-masne kiseline pronađene su u velikoj
količini u pomfritu, čipsu, prženoj hrani, vaflima, imitacijama sira i
margarinima.
Trans
masti su izuzetno opasne, naročito za srce i krvne sudove, narušavaju zaštitnu
membranu ćelija te izazivaju maligna oboljenja i dijabetes tipa 2.
Na
unos trans-masnih kiselina posebno treba paziti tokom trudnoće, dojenja i ranog
djetinjstva jer mogu imati negativan uticaj na rast i razvoj djeteta.
Preporučuje
se upotreba svežeg ulja za prženje, izbegavanje prženja u istom ulju više puta,
a prije svega potrebno je izbegavati prženje kao način pripreme hrane te
primenjivati „zdrav“ način pripreme kao što je kuhanje.
