Roditelji svakodnevno
preuzimaju mnoge uloge – kuhar, učitelj, medicinska sestra, a ponekad i
psiholog. Iako ne postoji univerzalni vodič za roditeljstvo, obrnuta
psihologija se pokazala kao korisna taktika u mnogim situacijama.
Ovaj pristup funkcioniše
tako što djetetu predložite da uradi suprotno od onoga što želite, čime ga
motivišete da postupak učini iz suprotnog razloga – iz želje da pokaže da može
ili da ne bi želelo da se nešto ne uradi.
Kako
primijeniti obrnuto razmišljanje?
Ako dijete odbija povrće,
možete reći: „Nikada ne bih stavila majonez na brokoli, to je užasno!“ Time ga
podstičete da proba.
Ako ne želi da pere zube,
možete reći: „Nemoj da pereš zube večeras.“ Ponekad će mu ta sloboda pomoći da
ipak odluči da to uradi.
Ako jede sporo, izazovite
ga: „Sigurno ne možeš da završiš obrok za 10 minuta!“
Ako želite da prvo uradi
domaći zadatak, a potom se igra, možete reći: „Baš je dosadno kada moraš prvo
učiti.“
Kada
koristiti obrnuto razmišljanje?
Iako je efikasno, obrnuta
psihologija gubi na snazi ako se koristi prečesto, jer djeca brzo uoče taktike.
Stoga je važno koristiti je umereno i nenametljivo.
Alternativa:
Iskrenost i otvorenost
Ako obrnuta psihologija
ne funkcioniše, možda je vreme za direktniji pristup, kao što je razgovor sa
djetetom o važnosti zadataka. Umesto komandi, ponudite im opcije i mogućnost
izbora, što im pomaže da se osjećaju nezavisno.
Pozitivno roditeljstvo se
zasniva na komunikaciji, ljubavi i podršci, podstičući dijete da razmišlja o
posljedicama svojih odluka.
Na kraju, obrnuta
psihologija može biti korisna tehnika, ali je treba koristiti sa pažnjom. Kada
djeca odrastaju, sve manje će odgovarati na ovakve trikove, pa je važno
prilagoditi pristup i koristiti iskrenost i razumijevanje.
