Redovno snadbevanje tela
slobodnim elektronima iz zemlje doprinosi očuvanju zdravlja, tvrde stručnjaci
koji promovišu uzemljenje!
Iz vedske perspektive, kao
i stajališta mnogih starih religija, postoji Bog - Otac - transcendentalni,
nevidljivi aspekt Boga i Bog - Majka, materijalni oblik Boga ili očitovana
priroda. Sunce simboliše duh, a Zemlja telo. I vedska astrologija i zapadna
drže da stanje Sunca (predstavlja takođe kralja i oca) u našem horoskopu
pokazuje stanje fizičkog zdravlja. Ali, postoji li još nešto
"nevidljivo" što dolazi iz Majke Zemlje i što je neophodno za naše
zdravlje. Po definiciji, zdravlje je homeostaza, dakle ravnoteža. Naše
zdravlje, kao i dete da bi se najbolje razvijalo, treba da ima majku.
Šta se događa kada je
čovek izolovan i od Sunca i od prirodnih zemaljskih ritmova i elektriciteta?
Alarmantnost takvog stanja pokazali su eksperimenti u Maks Plankovom institutu
u Nemačkoj 1960 - ih i 1970 - ih godina. U eksperimentu koji je trajao niz
godina i uključio stotine ljudi, istraživači su namerno izolovali dobrovoljce
tokom više meseci, smestivši ih u podzemnu sobu koja je bila izolovana od
ritmova Zemljinog električnoga polja. Praćeni su: spavanje, izlučivanje mokraće
i drugi fiziološki parametri. Svi su ispitanici razvili potpuno haotičan uzorak
koji se manifestovao kao poremećaj sna, hodanja, proizvodnje hormona, te
sveopšti poremećaj temeljnih telesnih funkcija.
Bilo je dovoljno uneti
simulaciju električnih ritmova Zemlje unutar metalnog štita podzemne komore da
bi nastupilo dramatično poboljšanje! Zaključak je jasan: ne smemo se odvojiti
od Zemljinog uticaja, moramo ostati "uzemljeni". Ali, u naš se život
kradomice ušunjalo nešto što nas svakodnevno razdvaja od Majke Zemlje. Kao što
malo dete mora da oseti majčin dodir, tako i svi ljudi moraju biti u trajnom
dodiru sa Majkom Zemljom. Doslovno. Nažalost, naši nevidljivi neprijatelji (ime
im je profit) izmislili su kako da to spreče: izumeli su cipele koje nas
doslovno izoluju od tla. Posle 14.000 godina upotrebe kože, industrija nas je
prebacila na izolovane materijale. Naša stopala, međutim, prebogata su
hiljadama nervnih završetaka. Pretpostavljamo - s razlogom.
U međuvremenu, nekako se
preklapajući sa novom industrijom proizvodnje obuće (nakon Drugog svetskog
rata) došlo je do naglog porasta upalnih, autoimunih bolesti koje je teško
lečiti. Zanimljivo, predominantne žrtve su žene, u čak 75% slučajeva!
Slučajnost? Najčešće autoimune bolesti su: lupus, reumatoidni artritis,
multipla skleroza i tip 1 dijabetes. Međutim, skriveni faktor iza brojnih
srčanih bolesti, artritisa, astme, dijabetesa i drugih bolesti jeste UPALA.
Zašto treba da hodamo
bosonogi
Danas se upala smatra
glavnim uzrokom 80 odsto svih hroničnih bolesti, a u SAD-u samo najčešće
hronične bolesti državu koštaju više od trilion dolara godišnje! Evo opširnijeg
popisa bolesti povezanih sa hroničnom upalom: alergije, Alchajmerova bolest,
amiotrofična lateralna skleroza (ALS), anemija, artritis, astma, autizam,
zakazivanje rada bubrega zbog upale, dijabetes tip I i II, fibromijalgija,
lupus, grupa bolesti creva (Kronova bolest, sindrom iritabilnog creva,
divertikulitis i duge upalne bolesti creva koje uzrokuju bol, lošu probavu i
oštećenje sluznice creva), multipla skleroza, upala gušterače, psorijaza i
ekcemi, srčana bolest itd.
Naša stopala sadrže 1.300
nervnih završetaka po kvadratnom inču, što je više nego bilo gde u telu. Jasno
je da je nužno potrebno da budemo povezani sa Zemljom, kaže doktor Rosi,
ugledni podiatrist (ortoped specijaliziran za stopala) iz SAD-a. Dejvid Vulf,
ugledni autor i pobornik zdravog načina života, tvrdi da su cipele, budući da
sprečavaju uticaj Zemlje, najveći krivac za upale i autoimune bolesti:
"Obujte cipele i nema ga!'" - kaže doktor.
Zanimljive su i
opservacije na životinjama: kada se krava drži u štali izolovanoj od Zemlje
njoj je hladno. Međutim, ako je pustite na livadu, na istoj temperaturi ona
nema problema. Životinje u prirodi neometane od ljudi koji ih izoluju su
zdrave. Životinja u kući, i veterinar ima pune ruke posla. Još 1969. francuski
agronom Mateo Tavera u svojoj knjizi "Tajna misija" naglašava
neprepoznatu električnu povezanost između svih živih bića, neba i zemlje.
Travera uočava kako je život na Zemlji regulisan energetskim kontinuumom iznad
i ispod, te da je naše telo oblikovano da prima i prenosi tu energiju.
Stoga Travera predlaže da
što je moguće češće:
- hodamo u divljini po
travi bosonogi ili noseći obuću koja provodi elektricitet poput lagano vlažnih
đonova ili u vlažnim soknama od provodljiva materijala. Osetićemo razliku u
raspoloženju i zdravlju;
- izložimo što češće bilo
koji deo tela travi, prirodnim izvorima, potocima, rekama, jezerima ili moru;
- da se oslonimo na deblo
stabla da bismo upili njegov elektricitet;
- kupamo se, posebno u
moru (radi soli) je najbolje; Po mogućnosti da hodamo bosonogi po moru, vodi,
pesku.
Zemlja i njeni okeani
prepuni su elektrona koji neprestano rastu. Kada dotaknemo površinu Zemlje
naboj našeg tela spontano se izjednačuje s nabojem zemlje. Dakle, automatski
telo obezbeđeno neophodnom zalihom elektrona. Budući je Zemljin nivo
elektronima veći od našeg, struja elektrona ulazi u naše telo preko kože i telo
ih apsorbira. Zašto nam je to potrebno?
Kako uzemljenje pomaže u
borbi protiv slobodnih radikala
Slobodni radikali, glavni
uzročnici upale i većine bolesti, pozitivno su elektrisani. Biofizičar Džejms
Ošman kaže da je naše telo dinamični provodnik električnih impulsa, tj.
"živuća matrica". Stanice sadrže mrežu poznatu kao citoskelet koji
povezuje sve delove stanice međusobno, uključujući membranu. Ove
"skele" uključuju i molekule koje sprovode energiju i informacije u
stanici i spolja, pa obrnuto. Isto tako u celom telu, od glave do nožnog palca,
postoji izvanstanična mreža električno provodljivog kolagena i drugih belančevina
(proteina) koji su bogato premreženi tj. povezani sa staničnim membranama.
Na taj način unutar i
van-ćelijska matrica (mreža) osigurava svim delovima tela antioksidantne
elektrone. Ta mreža povezuje sve delove tela, uključujući i nervni sistem i sve
senzorne receptore, sa svim delovima kao i genomima svake stanice. Ovaj se
sistem proteže u svaku pukotinu i spoj tela, predstavljajući najveći sistemski
organ u telu svih živih struktura. Zato kad mislimo o sebi kao
"anteni", kako Travera opisuje sva živa bića, vidimo da smo zapravo
deo univerzalnog energetskog kontinuuma, pa se zajedno sa zvezdama kupamo u tom
kontinuumu.
U tom smislu važno je ovde
spomenuti otkriće sjajnog srpskog inženjera i naučnika Gorana Marjanovića,
Teslinog sledbenika i njegovu "nekonvencionalnu fiziku". Marjanović
je poređao sve postojeće u univerzumu (osim, transcendnentalnog) po gustoći
energija, uključujući i ljudske misli i čoveka samog! Zanimljivo je da je čovek
tačno na sredini svega postojećeg!
U stabilnim molekulama
elektroni su u parovima. Normalni telesni procesi poput pretvaranja hrane u
energiju mogu ukloniti jedan elektron iz para. Molekule koje imaju nespareni
elektron zovu se slobodni radikali. Slobodni radikali se, dakle, i normalno stvaraju
u telu, ali dolaze u telo i zbog loših spoljašnjih uticaja. Nakon što
elektronski par (o)stane bez jednog elektrona postaje slobodni radikal, pa ta
molekula s nesparenim elektronom "traži" drugi elektron kako bi
upotpunila elektronski par. To postiže otimajući elektron drugoj stabilnoj
molekuli s parom elektrona, pri čemu nastaje novi slobodni radikal u potrazi za
elektronom.
Lančana reakcija opisanog
otimanja i gubljenja elektrona uzrokuje neprocenjivu štetu ćelijama našeg
organizma jer oštećuje membrane, remeti stanični genetski kod i prirodne
odbrambene snage organizma zbog čega postajemo podložni nizu bolesti. Dakle,
pored metaboličkih procesa emocionalni stres, UV i radioaktivno zračenje,
toksične stvari, dim cigarete, alkohol, preterano sunčanje, umor i drugi
činioci takođe generiraju slobodne radikale.
Na sreću, priroda nudi
sredstva za zaštitu od štetnih nusprodukata oksidacije. Antioksidansi imaju
jedinstveno svojstvo jer njihova molekularna struktura omogućuje im da predaju
elektron slobodnom radikalu i time ga stabilizuju. Oni su "hvatači"
slobodnih radikala i igraju brojne važne uloge u borbi protiv oksidativne
štete. Neki antioksidansi imaju individualno delovanje, ali u većini slučajeva
deluju timski. Znajući ovo, nije teško razumeti da je redovno snadbevanje tela
slobodnim elektronima iz zemlje conditio sine qua non za očuvanje zdravlja.
Budući da manjak elektrona
izaziva pozitivni naboj tkiva ono postaje "kiselo", što je preduslov
za upalu i autoimune bolesti. Tkivo počinje da "gori" što je najbolje
prikazano - vidljivo na termografiji na kojoj su upalom zahvaćeni delovi tela
vide kao vrući u odnosu na zdrave. Kada dotaknemo zemlju naše se telo spontano
normalizuje, tj. neutrališe pozitivni naboj izazvan slobodnim radikalima. Zato
nije slučajan vedski običaj u Indiji da, pre nego stanemo nogama na zemlju (i
drugo tlo) najpre je dotaknemo rukama u znak poštovanja i zahvalnosti Majci
Zemlji. (Bhumi u vedskoj tradiciji u kojoj postoji i posebna molitva za Bhumi
i, prema toj tradiciji, prije ustajanja i polaganja noge na tlo najpre Zemlju -
parket itd.- dotaknemo rukama i tražimo oprost od Majke Bhumi što stupamo na
nju nogom!) Zasigurno je i poplava osteoporoze povezana s nehodanjem po zemlji
i kupanjem u prirodi: kako slobodni radikali zakisele telo (tako i krv), za
neutralizaciju tog stanja iz kosti se "izvlači" kalcijum.
Zemlja je najnegativnije
nabijen entitet u čovekovoj neposrednoj okolini. Dobro je poznato u naučnoj
zajednici da se kod uzdizanja (na primer, avionom) na svaki metar visine
podigne naboj za 200 volti (200/Vm). Nakon nekoliko kilometara visine
atmosferski naboj počinje se usporavati i sasvim prestaje na 100 kilometara. Po
lepom vremenu između ionosfere i Zemaljske površine razlika u električnom
potencijalu je od 250.000 do 500.000 volti! Atmosfera je tokom lepog vremena
loš provodnik elektrona tj. struje. Daleko bolji provodnik su oblaci -
kumulonimbusi. Kad sevaju munje, grupa oblaka u oluji stvara veliki strujni tok
prema Zemlji. Smatra se da se u svako doba dana događa oko 1.000 do 2.000 munja
i gromova (oko 5.000 munja u minuti). To znači da na Zemlju struji 1.000 do
2.000 ampera trajno prenoseći negativni električni naboj na Zemlju.
Ovdje moram dodati šta sam
pre više godina pročitala u vedskoj literaturi Sveučilišne biblioteke Maharishi
University of Managment u Fairfieldu. Tada sam naime bila pročitala kako nije
dobro bežati pred kišom i kako je čuti udar groma pozitivan znak. U vedskoj
tradiciji padanje kiše smatra se blagoslovom Indre (vlada Rajem, a njegova
inačica u kršćanstvu je Sveti Juraj) i bežanje pred kišom nije poželjno.
Konačno sam dobila naučno objašnjenje još jedne sjajne vedske tvrdnje!
Pogledajmo što se događa s
našim telom kako se udaljavamo od površine Zemlje (primerice, živeći u
soliteru):
- ako smo, recimo, visoki
dva metra i nosimo patike glava će nam biti na visini gde je razlika
električnog potencijala oko 400 volti. Budući da smo električki (pro)vodljivi,
naš električni potencijal bit će prosjek između nivoa zemlje i dva metra (naše
visine) tj. 200 volti. Ako, međutim, živimo na prvom spratu, što je otprilike
četiri metra iznad Zemlje, čak i ako ne nosimo izolirajuće patike već smo na
(izolujućem) drvenom podu, naše su noge sada uronjene u atmosferu električnog
potencijala od 800 volti, dok je naša glava u potencijalu od 1.200 volti.
Prosečna razlika potencijala kojem je izloženo naše telo tada je 1.000 volti!
To nije malo! Što na višoj visini živite, to je vaše telo izloženije većem
električnom potencijalu. Postoji li veza između visine na kojoj živite i
zdravlja?
Nedavno sprovedena studija
na Univerzitetu Iowa pratila je starije osobe tokom 12 godina i otkrila
iznenađujuće visok rizik od moždanog udara onih koji su živeli u
višespratnicama u odnosu na one u prizemnim zgradama. Istraživanje je pokazalo
da je život u višespratnicama povezan s većim rizikom od fizičkih, socijalnih i
fizioloških problema kod starijih ljudi. A iz sociološke literature već odavno
je poznato da kriminalitet raste s visinom zgrada u kojima ljudi žive. Pitamo
se ima li to veze s uzemljenjem? Takođe, nedavno objavljena studija u časopisu
"Cancer" (Rak) istraživala je povezanost nekih vrsta raka i života u
gradu, predgrađu ili na selu. Ispostavilo se da su ljudi kod kojih je
dijagnostifikovan uznapredovali kolorektalni i rak prostate, a u manjoj mjeri i
rak dojke i pluća, bili pretežno urbani stanovnici.
Ovde dakako treba
spomenutu i sick building syndrom koji se ne javlja kao određena bolest već
skup simptoma (sindrom) povezan s celom zgradom, bez obzira na visinu
stanovanja. Tu se najčešće radi o EMF (elektromagnetskim poljima) veštački
generisanim ili tzv. prljavom elektricitetu kojim obiluju naši stanovi.
Stanovnicima (inače veoma zdravih) vedskih kuća u Maharishi Vastu Architecture)
savetuje se (kao i drugima) da svaki dan pre spavanja isključe svu struju u
kući/stanu.
U knjizi
"Uzemljenje" slikovito je prikazan učinak kišobrana uzemljenja što
nas štiti od okolnih električnih polja.
Tu vidimo opis nobelovca
Richarda Feynmana iz knjige "Lekcije iz fizike", gdje opisuje zemaljske
suptilne energije. Kada nosi cipele, kod čovjeka prosečne visine u visini glave
vlada razlika napona od oko 350 volti, dok je na razini zemlje taj naboj nula,
jer je zrak (pri sunčanu danu) vrlo slab provodnik struje. Međutim, kada
stojimo bosonogi na zemlji naše je tijelo električki provodljivo, pa se
izjednačava s električnim potencijalom Zemlje, tj. telesni naboj nam je nula.
Praktički to znači da se onaj električni naboj od 350 volti na visini od 175 cm
premješta iznad naše glave (i oko tela) te postaje štit oko nas (životinje,
stabla itd.). To je objašnjenje i zašto kravama nije hladno na pašnjaku, ali
jest u staji u kojoj su izolovane od dodira sa zemljom.
Izvor: lovesensa.rs
