Od
divlje ruže (Rosa canina) u biljnoj medicini se najčešće koristi njen plod,
odnosno šipak. Ova biljka raste kraj šuma, uz živice i plotove, na pašnjacima,
među grmljem, u ravnici i po planinama. Pojavljuje se u velikom broju oblika, a
rasprostranjena je gotovo u svim našim krajevima.
Plodovi
divlje ruže iskorišćavali su se za jelo već od starog veka, pa ih kao jestive
spominje i rimski lečnik Galen. Služili su i kao narodni lek od mnogih bolesti.
Stari Rimljani su verovali da šipak, među ostalim, leči i besnilo pasa, pa
odatle potiče i latinski naziv biljke - pasja ruža.
U
novije doba je upotreba šipka ponovno dobila na popularnosti jer je
ustanovljeno da mesnati deo sadrži mnogo vitamina C. Šipak je, uz zeleni plod
oraha, najbogatiji prirodni izvor ovog važnog vitamina. Ustanovljeno je takođe
da se u osušenom šipku, a i u proizvodima dobijenim prerađivanjem ovih plodova,
može zadržati znatan deo tog inače nestabilnog vitamina.
Najviše
vitamina C ima u zrelom šipku koji još nije omekšao i počeo da gubi
svetlocrvenu boju. Šipak je pored toga bogat izvor karotina i vitamina P. U
šipku ima još i vitamina B1, B2, E i K. U
košticama ima dosta vitamina E i vanilina, od čega stučene koštice imaju
prijatan miris. Čini se da je šipak iz naših severnijih, hladnijih i vlažnijih
područja bogatiji vitaminom C, dok je u plodovima iz toplijih, suvih i sunčanih
krajeva nađeno više šećera.
Zbog
visokog sadržaja vitamina C preparati od šipka služe kao sredstvo za jačanje
imuniteta. Zbog toga se propisuju kao dodatno sredstvo tokom lečenja i
oporavka, a jačaju i otpornost na infekcije poput prehlade i gripa. Šipak
sadrži i materije koje olakšavaju probleme s prolivom, pogotovo onim koji je
izazvan groznicom.
Pektini
i organske kiseline iz šipka imaju diuretički efekat, a organske kiseline
podstiču izlučivanje probavnih sokova i tako ublažavaju gastritis. Novija
istraživanja su pokazala da bi šipak mogao da pomogne kod ublažavanja bolova i
povećanja pokretljivosti zglobova zahvaćenih artritisom.
Čaj
od šipka koristi se i kod upalnih procesa bubrega, pogotovo za sprečavanje
novih oboljenja. Ljudi kod kojih lako dolazi do skupljanja peska i kamenaca u
bubrezima ili bešici trebalo bi duže piti čaj od šipka. Čaju od šipka nije
potrebno dodavati šećer jer je šipak sam po sebi slatkast. Može da se meša i s
drugim biljkama. Zbog kiselkastog ukusa šipkov čaj je prijatno osveženje kod
bolesti s temperaturom.
Semenke
se u narodnoj medicini koriste kod kamenca, bolesti bubrega i bešike, kod
reume. Marmelada od šipka je zimi dobar dodatni izvor vitamina C. Zreli šipak
bere se u septembru i oktobru, zatim se suši i drobi u sitnije delove. Čaj od
šipka nema nikakvih štetnih efekata, pa možete duže da ga pijete.
1. Protiv anemije
Pomešajte
2 kašike šipka, 2 kašike bobica crne ribizle i 2,5 dl hladne vode. Usitnjeni
suvi šipak i suve bobice ribizle prelijte hladnom vodom, zakuvati i lagano
kuvajte 10 minuta. Popijte tri ovako pripremljene šoljice čaja dnevno kod
manjka gvožđa u krvi.
2. Grip i prehlada
Priprema:
30 g šipka, 20 g cvetova lipe, 20 g cvetova zove, 10 g pelina, 2,5 dl kipuće
vode i 1 kašiku čajne mešavine preliti kipućom vodom. Pokriveno ostaviti da
odstoji 10 minuta i procediti. Čaj po želji zasladiti medom. Uzimati 2-3 puta
dnevno.
3. Domaći pekmez
Zreli
i na suncu omekšani šipak očistiti od semenki i dlačica (nije nužno). Mesnati
deo sameljite i pomešajte s jednakom količinom šećera i vode. Kad voda ispari i
šipak omekša, propasirajte ga i ponovno zakuvajte dok se ne zgusne. Možete da
dodate po želji i malo limunovog soka ili vitamin C.
4. Mešavina za čišćenje
krvi
Pomešajte
20 g šipka, 10 g listova breze i 10 g pirevine. Prilikom pripreme čaja kašičicu
mešavine prelijte šoljicom kipuće vode, ostavite da pokriveno stoji 15 minuta i
procedite. Pijte tri šoljice čaja dnevno.
5. Čaj od ružinih latica
Čajnu
kašićicu suvih ružinih latica prelijte s 2 dl kipuće vode. Poklopite, ostavite
da odstoji 20 minuta, a zatim procedite. Ovaj čaj je vrlo prijatnog, cvetnog
ukusa, a koristi se za čišćenje krvi i kao lagani laksativ. Pije se i kod
žutice, prekomerne menstruacije i glavobolje.
6. Kamen
Čaj
od izdrobljenih semenki kuvamo pola sata, a zatim ostavimo da pokriven odstoji
još jedan sat. Prijatnog je ukusa jer semenke sadrže vanilin. U narodnoj
medicini koristi se kod kamena, bolesti bubrega i bešike i reume.
7. Diuretički čaj
Priprema:
50 g šipka, 20 g korena zečjeg trna, 10 g listova breze, 10 g rastavića, 2,5 dl
kipuće vode i 1 kašiku čajne mešavine preliti kipućom vodom. Pokriveno ostaviti
da odstoji 10-15 minuta i procediti. Čaj uzimati 2-3 puta dnevno.
8. Protiv reume
Pomešajte
po 30 g cveta ruže, lipe i zove i 10 g cveta boražina. Dve velike kašike
mešavine prelijte litrom kipuće vode, poklopite i ostavite da tako odstoji 20
minuta. Procedite čaj, popijte ga toplog i po želji zasladite medom. Ovaj čaj takođe
pomaže u lečenju prehlade jer podstiče znojenje.
9. Laksativ
Prelijte
1-2 žlice šipka i 1/4 limuna s korom s 2,5 dl hladne vode. Zakuhajte i lagano
kuhajte 5 minuta. Pokriveno ostavite da odstoji 5-10 minuta i procijedite.
Topli ili hladni čaj pijte 2-3 puta na dan, prije jela.
10. Mirisni čaj
Potrebno
vam je 12 g šipka, 12 g meda, 2 g cimeta, 2-3 gorka badema, 5 dl vode i 3 dl
mleka. Dobro oprane i osušene izdrobljene plodove i semenke šipka potopite oko
6 sati da se izduže, pa ih u toj vodi kuvajte 45 minuta. Procedite, a kad se
ohladi, čaju dodajte med, cimet, gorke bademe i mleko i ostavite da još
jedanput provri. Piju se 1-2 šoljice čaja dnevno.
11. Imunitet
Pomešajte
10 g šipka, 20 g kamilice, 20 g zove, 10 g matičnjaka, 10 g lista borovnice, 10
g koprive, 10 g hajdučke trave, 5 g nevena i 5 g hibiskusa. Kašičicu mešavine
prelijte šoljicom vruće vode, ostavite da odstoji 10 minuta i procedite.
12. Ružino sirće
Prelijte
125 g svežih latica ruže litrom belog vinskog sirćeta i ostavite da odleži
devet dana. Upotrebljavajte za obloge i umivanje kod lošeg tena. Pogotovo je
efikasan za ublažavanje svraba, pri ispiranju upaljenih desni i uklanjanju
staračkih pega.
13. Vino od šipka
Za
pripremu vina od šipka potrebno je 3 kg ploda, 4 l prekuvane vode i 2 kg
šećera. Plodovi šipka se operu, očiste od peteljki, po dužini iseku i stave u
posudu sa širokim otvorom. Iz vode i šećera pripremi se šećerni rastvor. Čim se
izbistri, nalije se na plodove. Posuda se zatvori čepom za vrenje ili lanenom
krpom i sadržaj se prepusti vrenju na toplom mestu. Nakon potpunog vrenja tako
dobijeno vino se procedi i napuni u boce i čuva dobro začepljeno, najbolje u
hladnom podrumu.
14. Liker od šipka
Potrebno
vam je 250 g šipka, 250 g šećera i litra lozovače s 45 odsto alkohola. Šipak
usitnite i stavite u teglu od 1,5 litara. Prelijte lozovačom, dodajte šećer pa
ostavite da odstoji deset dana na toplom mestu. Povremeno promućkajte.
Procedite i ulijte u boce. Uzimajte oko 0,4 dl na dan, za jačanje imuniteta.
15. Medeni liker
U
5 dl kipuće vode otopite 300 g meda, dodajte 50 g ružinih latica i poklopite.
Nakon deset minuta procedite, dodajte litar rakije i promešajte. Kad se tečnost
sasvim ohladi, ulijte u boce i začepite čepom od plute. Liker se čuva mesec dana na hladnom i suvom
mestu, pa tek nakon toga može da se posluži.
Izvor: stil.kurir.rs
