Mobilomanija: Savjeti i smjernice za detoksikaciju od mobilnih telefona

  

mobitel_ovisnost-o-mobilnom-.telefonu_psihoterapija_psihologija_zdravlje

Tehnološki razvoj je neminovnost današnje civilizacije. Sa sobom nosi mnogobrojne prednosti, ali i određene mane. Mane nastaju onda kada se upotreba tehnoloških dostignuća pretvori u zloupotrebu. Uređaj čija je upotreba danas široko rasprostranjena jeste mobilni, pametni telefon koji u sebi objedinjuje osnovnu funkciju telefona i veliki broj funkcija koje su do nedavno bile dostupne samo putem računara. Brojna istraživanja rađena na globalnom nivou pokazuju da pametan telefon koristi oko 86% celokupne populacije (6,8 milijardi ljudi). To koliko je upotreba naglo i brzo porasla, govori i podatak da je 2016. godine pametan telefon koristilo nešto manje od 50% populacije (3,6 milijardi ljudi).

Pametan telefon nam, uz pomoć samo par klikova, čini dostupnim Internet pretraživač, društvene mreže, kameru, GPS, video pozive, video igre, vesti iz svih delova sveta, online kupovinu, platforme za upoznavanje, kanale koji se bave raznoraznim temama, i bezbroj drugih aplikacija koje nude različite mogućnosti i sadržaje. Svaka osoba odmah i sada može zadovoljiti mnoga svoja interesovanja i potrebe. Pre samo 10-ak godina bilo je, recimo, teško na Youtube-u pronaći pesmu koju čujemo negde u prolazu. Sada već, tu je aplikacija koju možemo da aktiviramo dok traje pesma i koja nam odmah ,,kaže’’ koja pesma i izvođač su u pitanju.

Međutim, sama po sebi preplavljenost informacijama, njihova brza i laka dostupnost, kao i mogućnosti koje pruža virtuelni svet smešten u telefon, mogu imati i svoju tamnu stranu. Tehnološki razvoj sa sobom nam je doneo i neke nove vrste zavisničkih ponašanja. Jedna od njih jeste upravo zavisnost od mobilnog telefona.

 

Karakteristike zavisnosti od mobilnog telefona

Većina ljudi prekomerno koristi mobilni telefon, posebno u svoje slobodno vreme. Za telefonom često posežemo i nesvesno, automatski, iz navike, bez svesti o tome iz kog razloga nam je potreban u datom trenutku. Takođe, za gotovo svaku osobu gubitak ili kvar mobilnog telefona predstavljao bi veliki stres jer se putem njega odvija značajan deo svakodnevnog funkcionisanja. Međutim, ono što se posmatra kao zavisničko ponašanje jeste hronična prekomerna upotreba koja nakon određenog vremena dovodi do ometanja prirodnih biohemijskih procesa u mozgu.

Zavisnost od mobilnog telefona (ili kao što se još naziva – problematična upotreba) spada u takozvane bihejvioralne zavisnosti. To su nesupstancijalne zavisnosti koje karakteriše ponavljajuće ponašanje sa negativnim posledicama po osobu i/ili okruženje. Zavisnost od mobilnog telefona ne postoji kao zvanična dijagnoza, ali, s obzirom na učestalost ove problematike, javlja se i potreba da se uvrsti u zvanični međunarodni Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM-V), kao što su već prepoznate i uvrštene neke druge bihejvioralne zavisnosti (kockanje, zavisnost od video igrica).

Smatra se da je ova vrsta zavisnosti široko zastupljena kod mladih do 26 godine starosti, a primećuje se čak i kod dece predškolskog uzrasta. Najpodložniji su tinejdžeri, jer je, s jedne strane, to period koji pogoduje razvoju bihejvioralnih problema, dok je, s druge strane, veština samokontrole slabo razvijena. Rizik se dodatno povećava ukoliko mlada osoba ima nisko samopouzdanje, oseća se anksiozno, usamljeno, depresivno. Moglo bi se reći da deci i mladima mobilni postaje najbolji drug. Neka istraživanja pokazuju da mnogo mladih dnevno provodi i do 8 sati gledajući u ekran.

 

Zavisnost od mobilnog telefona vs. nomofobija

Nomofobija je kolokvijalni pojam koji se odnosi na iracionalan, intenzivan, preplavljujući pa čak i panični strah osobe od mogućnosti da ostane bez mobilnog telefona (no-mobile-phone-phobia) jer bi, ukoliko telefon ili Internet nisu dostupni, bila sprečena da ima kontakt sa svojim okruženjem. Često se dovodi u vezu sa paničnim poremećajem i socijalnom anksioznošću. Tako, mobilni telefon može predstavljati siguran predmet – recimo, osoba ima uverenje ako je telefon tu kraj nje uvek može da pozove pomoć ako doživi panični napad, ili, ako se oseća neprijatno u nekoj socijalnoj situaciji, može da uzme telefon i gleda u njega.

Zavisnost od mobilnog telefona i nomofobija, dakle, nisu sinonimi, iako su međusobno isprepletani pojmovi. Nomofobija ne podrazumeva nužno problematičnu upotrebu mobilnog telefona, već da on bude uvek pri ruci (ali pogoduje razvoju zavisnosti), dok je kod zavisnosti nomofobija samo jedna od karakteristika.

 

Kako nastaje zavisnost od mobilnog telefona?

Ova vrsta zavisnosti nastaje, pre svega, kao posledica prekomerne upotrebe mobilnog telefona tokom dužeg perioda i, kao što smo već naveli, kao rezultat ometanja biohemijskih procesa. Najupečatljivije su promene u radu neurotransmitera dopamina i GABA. Dopamin se naziva i hormonom nagrađivanja, i izlučuje se u velikoj meri kada se, recimo, dobijaju lajkovi na društvenim mrežama, kao i kada se mozak stalno stimuliše novim informacijama prilikom skrolovanja, što stvara stalnu potrebu za novim trenutnim, kratkoročnim podražajima. Smetnje u lučenju transmitera GABA u direktnoj su vezi sa razvijanjem zavisničkih ponašanja.

Međutim, postavlja se pitanje kako dođe do prekomerne upotrebe. Odgovora na ovo pitanje može biti više. Kada se ova vrsta zavisničkog ponašanja prepozna kod dece, uglavnom se radi o tome da roditelji ne postavljaju jasne granice, ne ograničavaju vreme upotrebe mobilnog telefona, ili nisu dosledni u primeni postavljenih pravila. Takođe, verovatno i sami prekomerno koriste mobilni telefon pa dete usvaja ovaj oblik ponašanja kao prihvatljiv, ugledajući se na njih. Kada se razvije kod starijih, prekomerna upotreba mobilnog telefona može proizilaziti iz povišene anksioznosti (naročito socijalne), depresivnosti, OKP-a, i drugih problema mentalnog zdravlja, koje prekomerna upotreba telefona ne rešava već ih dodatno produbljuje.

Prekomerna upotreba telefona može biti u vezi i sa drugim oblicima zavisnosti – recimo, sa zavisnošću od online kockanja, pornografije, video igara.

Dodatno, pametni telefoni su, u svrhu finansijskih interesa različitih brendova, i dizajnirani tako da pogoduju razvoju zavisničkog ponašanja (boje, zvukovi, svetlosni efekti), kao što je slučaj i sa ruletom, slot mašinama i sl.

 

Šta se smatra umerenom upotrebom mobilnog telefona?

Umerenom, nepatološkom upotrebom smatra se korišćenje mobilnog telefona do 2 sata dnevno. Svakako, u obzir treba uzeti i sam kontekst upotrebe pa je u nekim situacijama opravdana i duža upotreba, recimo ako je u svrhu obavljanja posla, edukacije, rešavanja nekog realnog praktičnog problema, i sl. Kod dece predškolskog uzrasta upotrebu treba ograničiti na pola sata dnevno, a kod najmlađih potpuno izbegavati.

 

Simptomi zavisnosti od mobilnog telefona

Zavisnost od mobilnog telefona će se prepoznati na osnovu sledećih simptoma:
– Usled upotrebe telefona, zapostavljaju se ili odlažu obaveze u vezi sa školom, fakultetom, poslom, održavanjem lične ili higijene kuće;
– Javljaju se teškoće u fokusiranju pažnje na druge aktivnosti pa dolazi i do smanjenja efikasnosti u njihovom obavljanju;
– Upotreba je ekscesivna i osoba gubi pojam o vremenu;
– Telefon se upotrebljava kao beg od realnosti kada je osoba anksiozna, depresivna, tužna, besna…;
– Osoba se ne odvaja od telefona ni tokom spavanja, čak se i budi više puta tokom noći da bi proveravala telefon;
– Javlja se osećaj intenzivne anksioznosti ili panike kada se isprazni baterija, nema signala, ili se telefon ne ponese od kuće (nomofobija);
– Punjač se uvek nosi sa sobom;
– Osoba često menja telefon, ima potrebu za najnovijim modelima;
– Zapostavljaju se društvene, porodične, partnerske aktivnosti, a i kada je fizički prisutna osoba stalno gleda u telefon;
– Kada bližnji pokažu zabrinutost, osoba ih laže o vremenu koje provodi na telefonu i upotrebljava ga krišom;
– Osoba ima izlive besa kada je neko ili nešto prekida ili ometa prilikom upotrebe telefona. Kod dece i tinejdžera reakcije mogu biti veoma burne prilikom oduzimanja telefona;
– Prisutan je i strah od propuštanja (FOMO): osoba kompulzivno proverava telefon svaki čas, čak i u situacijama u kojima je to neprimereno, jer bi propuštanje nečega i doživljaj da nije u toku sa svim izazvali jako neprijatna osećanja.

 

Posledice zavisnosti od mobilnog telefona

Kao i kod svake zavisnosti, i kod zavisnosti od mobilnog telefona mogu biti prisutne brojne posledice, posebno ukoliko se zavisničko ponašanje ne prepozna blagovremeno. Na fizičkom planu, mogu se javiti problemi sa vidom, glavobolje, bolovi u vratu, ramenima i kičmi. Ishrana može postati neredovna, najčešće i nezdrava (što vodi izgladnjivanju ili prejedanju). Zavisnost od mobilnog telefona može dovesti i do različitih povreda i nesreća, recimo u saobraćaju. Prekomerna upotreba mobilnih telefona, odnosno njihovo zračenje, dovodi se u vezu i sa problemima reproduktivnog zdravlja.

Na psihološkom planu, javljaju se poremećaj sna (nesanica), slaba koncentracija za bilo koju drugu aktivnost, gubitak kreativnosti i motivacije, anksioznost, depresija, bes i iritabilnost, izražen motorički nemir kada je osoba bez telefona. Javlja se i otuđenost od realnih međuljudskih kontakata.

 

Nekoliko saveta za prevazilaženje zavisnosti od mobilnog telefona

Prepoznavanje okidača. Osvestite u kojim trenucima najčešće posežete za telefonom. Da li je to kada Vam je dosadno? Ili kada ste neraspoloženi, nervozni, usamljeni? Trudite se da umanjite automatsko posezanje za telefonom. Pitajte sebe: ,,Da li mi je telefon sada zaista potreban? Da li ću raditi nešto korisno ili ću samo gubiti vreme?’’. Napravite listu aktivnosti kojima možete da se posvetite u tim trenucima, a koje neće podrazumevati upotrebu telefona.

Gašenje zvona. Kada se bavite drugim aktivnostima, gasite zvono i vibraciju na telefonu, kako Vam ne bi odvlačili pažnju. Zvuk neke notifikacije sam po sebi nam šalje poruku ,,brzo i odmah proveri šta je stiglo’’. Trudite se da tokom dana imate barem nekoliko sati kada ste na ovaj način rasterećeni, naročito dok učite, radite, i svakako dok spavate. Takođe, trajno isključite nepotrebna obaveštenja i brišite suvišne aplikacije.

Udaljite telefon od sebe. Trudite se da Vam telefon ne bude uvek pri ruci. Možete odrediti i tačno gde je njegovo mesto na kom će stajati veći deo dana.

Stavljajte tajmer. Kada, recimo, uđete na neku društvenu mrežu, ujedno podesite i tajmer ili alarm na svom telefonu da zvoni za 10 minuta i tako Vas opomene da je vreme da izađete iz aplikacije i ostavite telefon, kako ne biste izgubili pojam o vremenu, što se često dešava. Neke aplikacije imaju i opciju podešavanja koliko vremena dnevno možete da provedete u njihovom korišćenju, nakon čega sledi opominjanje da je vreme za taj dan isteklo.

Planirajte zamenske aktivnosti. Kada menjamo neku naviku, neophodno je da osmislimo kako ćemo koristiti vreme koje dobijamo odbacivanjem stare navike. Umesto korišćenja telefona, možete pročitati neku knjigu, ubaciti neku fizičku aktivnost, obaviti kućne poslove koje odlažete.

Zone bez telefona. Odredite u kojim delovima Vašeg doma se telefon neće koristiti, ni Vi, a ni drugi ukućani. Recimo, pravilo može da bude da se telefon ne koristi za kuhinjskim stolom, u spavaćoj sobi, tokom porodičnih aktivnosti, ne nosi u kupatilo. Zona bez telefona može biti i van kuće, recimo kada ste sa prijateljima.

Propuštanje informacija je u redu. Kada prihvatite ovu činjenicu, rešićete se osećaja konstantnog pritiska, što može biti vrlo oslobađajuće.

Psihoterapija. Ukoliko u ovoj problematici prepoznajete sebe ili neku sebi blisku osobu, i vidite da nema pomaka u prevazilaženju problema, najbolje bi bilo na tome raditi uz pomoć stručnog lica. Potrebno je raditi na usvajanju funkcionalnih strategija za nošenje sa neprijatnim emocijama, na osvešćivanju mana koje sa sobom nosi problematična upotreba mobilnog telefona, kao i na razvijanju samodiscipline. Radi dugoročnijih efekata, uporedo sa radom na prevazilaženju zavisničkih oblika ponašanja, potrebno je raditi i na problemima koji leže ispod površine: anksioznosti, nesigurnosti, OKP-u, depresiji, nedostatku kontrole impulsa.

Mr Andjela Zlatković - vaš psiholog

specijalni pedagog i KBT savetnik

Vaša destinacija za najnovije modne trendove, horoskop, ukusne recepte, zdraviji i ljepši život i još mnogo toga jer #MItoTAKO