Ima tih
žena koje umeju i da čitaju i da se šminkaju. Znaju da umese, ali i da se
udese. Ne beže od problema, ali ih nikada nikom ne stvaraju.
Ima tih
dama koje izgledaju lepo ne da bi se nekom dopale; one se dopadaju sebi,
uživaju u lepoti i grade svoj stil. Prepoznatljiv. Daleko od trendovskog
fenseraja i nametnutih normi u pogledu bilo čega.
Takvu ženu
je teško nazvati svojom, jer pored nje ti se ceo svet učini nekako blizak i
drag, nekako – njen. Ona nije tu tebe radi, čak i ako ti je izjavila ljubav.
Ona je ljubav sama, ona ne traži dokaze, performanse, milostinju, zakletve niti
obećanja.
Ona
postoji, svesna da je sama, da je svako od nas uvek sam, ali će most između
sebe i drugih neumorno graditi sve dok diše. Lepotom, dobrotom, znanjem,
blagošću.
Žena, kad to
jeste, ona je sve ono što je i majka Zemlja, majka Priroda. Veličanstvena u
svojoj jednostavnosti.
Svugde i
sve možeš sa njom. Izgubljen si bez nje. Kad prepoznaš takvu ženu, osetićeš da
si Muškarac.
I znaćeš da je bilo vredno truda sve što si činio, sve što činiš ili ćeš tek učiniti za nju – Ženu.
