Da li znate da su
ostaci šljiva pronađeni u arheološkim iskopinama iz perioda neolita zajedno sa
maslinama, grožđem i smokvama?
U stvari, šljive
su možda i prvo voće kultivisano za gajenje i kada se uzme u obzir veliki broj
koristi koje šljive imaju, ovo ima savršeno smisla.
Šljiva je voće iz
roda Prunus. Ima ih različitih boja i veličina. Neke su čvršće od drugih, boja
varira od žute do bele, zelene i crvene, a najčešća i najpopularnija je crvena.
Voće je sočno i ukusno kada se jede sveže, ali se može i osušiti, koristiti za
pravljenje džemova ili dodavati drugim jelima.
Čuli ste verovatno
i za umeboši šljive, koje se koriste u japanskoj kuhinji. Zovu se i „kisele
šljive“ ili „japanske šljive“, ali one u suštini nisu šljive, već slane
ukišeljene marelice.
-Zašto su šljive korisne-
Bogat izvor antioksidanasa
Šljive imaju
snažnu antioksidantnu aktivnost. Sadrže vitamin C i fitonutrijente poput
luteina, kriptoksantina, zeaksantina, neohlorogene i hlorogene kiseline. Ovakva
hrana pomaže u prevenciji određenih oštećenja na ćelijskom nivou, posebno onih
izazvanih oksidacijom.
Studija objavljena
u Journal of Medicinal Food 2009. god. pokazuje da su šljive bogate prirodnim
antioksidansima i da štite granulocite (vrsta belih krvnih zrnaca) od
oksidativnog stresa. Ostale koristi od konzumiranja šljiva uključuju usporeno
starenje, sjajniju kožu, smanjen rizik od karcinoma, detoksikaciju organizma i
duži životni vek.
Pomažu varenje
Šljive su dobar
izbor dijetetskih vlakana i pomažu u regulaciji funkcije digestivnog trakta.
Konzumiranje šljiva i ostale hrane bogate vlaknima dva puta dnevno može pomoći
u tretmanu konstipacije.
Šljive sadrže i
rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna. Rastvorljiva vlakna, koja se nalaze u
pulpi ploda, se razlažu u masu sličnu lepku, koja vezuje masti, šećere,
bakterije i toksine i pomaže njihovo izbacivanje iz organizma. To smanjuje nivo
šećera, lošeg holesterola i poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sistema.
Nerastvorljiva vlakna, koja se nalaze u koži ploda, imaju krute komponente koje
“gule” i otklanjaju mukoidni plak, zarobljene toksine i ostale štetne materije.
Snižavaju holesterol
Suve šljive
snižavaju nivo holesterola tako što vezuju žučne kiseline i uklanjaju ih iz
organizma. Ove kiseline su sastojci koji se koriste za varenje masti i stvaraju
se u jetri iz holesterola. Kada se uklone iz organizma putem stolice, jetra
mora da stvori nove žučne kiseline, povlači holesterol i to dovodi do smanjenja
nivoa u cirkulaciji.
Poboljšavaju zdravlje kardiovaskularnog sistema
Flavonoidi i
fenolne komponente poput antocijanina, hlorogenih kiselina, kvercetina i
katehina u šljivama imaju antiinflamatorni efekat na različite ćelije u
organizmu. Ovakva hrana pomaže u prevenciji stanja kao što su povišen
holesterol, dijabetes i kardivaskularne bolesti.
Za srce je
koristan i vitamin K prisutan u šljivama. Ovaj vitamin pomaže u prevenciji
kalcifikacije arterija, što je jedan od vodećih uzroka srčanog udara. Deluje
tako što iznosi kalcijum iz arterija i ne dozvoljava mu da se ugradi u opasne
plakove. Pomaže u prevenciji očvršavanja arterija zato što drži kalcijum van
omotača arterija i ostalih tkiva, gde može da izazove oštećenje.
Poboljšavaju kognitivno zdravlje
Fitonutrijenti
prisutni u šljivama pomažu u smanjenju inflamacije u neurološkim regijama i
poboljšavaju mogućnost učenja i pamćenja informacija. Ovo znači da šljive
pomažu u prevenciji neurodegenerativnih poremećaja vezanih za starenje i
prirodna su pomoć u terapiji Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
Poboljšavaju zdravlje kože
Vitamin C u
šljivama je odličan za kožu i krvne sudove. Jedna studija objavljena u American
Journal of Clinical Nutritione 2007. god. analizirala je preko 4.000 žena
starosti 40-74 godine i utvrdila da viši unos vitamina C smanjuje verovatnoću
pojave bora, suve kože i pomaže da koža prirodno sporije stari.
Jačaju imuni sistem
Sadržaj vitamina C
u šljivama je koristan za osobe čiji je imuni sistem oslabljen zbog stresa.
Uzimajući u obzir da je stres postao uobičajeno stanje u društvu, unos dovoljne
količine vitamina C može poslužiti kao idealna alatka za poboljšanje ukupnog
zdravlja.
Smanjuju rizik od dijabetesa
Dijabetes je
stanje izazvano povećanim vrednostima šećera u krvi, a iz razloga što pankreas
ne stvara dovoljno insulina ili ga ćelije ne mogu pravilno da procesuiraju.
Šljive imaju nizak
glikemijski indeks, a rastvorljiva vlakna pomažu da se uspori pražnjenje
želuca, što utiče na nivo šećera u krvi i ima koristan efekat na osetljivost
ćelija na insulin. To sve pomaže u kontroli dijabetesa.
Jačaju zdravlje kostiju
Polifenoli i
kalcijum u šljivama su dobri za kosti, jer povećavaju gustinu kostiju i sprečavaju
gubitak koštane mase. Glavni uzrok osteoporoze je starenje, zatim emocionalni
stres, nedostatak nekih nutrijenata i hormonski disbalans. Šljive i ostala
hrana bogara kalcijumom služe kao prirodni tretman za osteoporozu zato što
pomažu u jačanju kostiju.
zenskikutak.rs
