Tu je mlada dama s
previše silikona, a pored nje je "razbacani" momak u plavoj trenerci.
Tik ispred njih, u redu je baka. Pokušava da plati svojih nekoliko jabuka.
Baki tokom
brojanja ispadaju kovanice. Podiže ih polako i nesigurno, drhtavom rukom. Par
iza nje počinje da se zgleda, glasno uzdišu, prevrću očima i odmahuju glavom.
Ja stojim u redu
na kasi pored i osjećam jaku želju da platim bakin račun, samo da ne bih
gledala ta odbojna lica.
"Hoće li
više, bako? Prebrojte tu siću pa se vratite", kaže kasirka, gura jabuke u
stranu i počinje da poslužuje par.
"Šta je, bre
ovo? Ko ju je pustio ovdje i zašto, kad očigledno nema para", komentariše
silikonka.
"Ma ne vjerujete
koliko ima ovakvih, zbog akcija za penzionere", ogorčeno govori kasirka.
Stojim otvorenih
usta, šokirana količinom nepristojnosti i nerazumjevanja ljudi oko mene.
"Pričate li
tako i o svojim roditeljima, ili baki i deki", pitam je jer ne uspjevam da
se suzdržim.
"Što se vi mješate?",
pita me kasirka i dodaje: "Vi nemate pojma kako je nama svaki dan s
njima".
Čovjek srednjih
godina, lijepo obučen i sa sveskom u rukama, izašao je iz reda u kojem je
stajao iza mene i progurao se naprijed.
"Zdravo
draga", reče kasirki, a rukom pozove obezbjeđenje da mu doda korpu.
"Pođite s bakom i recite neka uzme šta želi", reče obezbjeđenju i
opet se okrenu kasirki:
"Za početak,
vi ćete platiti račun ove bake, a zatim ćete biti kažnjeni u skladu s
pravilnikom".
"Ma ko ste vi?",
uspaničeno će kasirka.
"Menadžer",
odgovori muškarac smireno.
"Dajte molim
vas, znam kako menadžer izgleda", nasmiješi se kasirka.
"Djevojko, ja
sam menadžer cijelog lanca ovih prodavnica. Sada ste slobodni da se javite
neposrednom rukovodiocu. Odmah", reče čovjek i ode u pravcu bake i obezbjeđenja.
Sada su kasirka i
onaj par ostali otvorenih usta, kao ja maloprije. A ja sa osmijehom. Pričala
sam porodici šta se desilo, a oni mi na kraju kažu: Nemoj se radovati nesreći
te kasirke...
Ne radujem se
njenoj nesreći, radujem se pravdi!
stil.kurir.rs
