"Koji
su prvi znaci sredovečnosti-ne mislim,naravno,na farbanje kose,nekoliko borica
oko očiju,ni na podočnjake;sve se to da srediti.
Ne
mislim ni na odraslo dete koje ti daje krštenicu,ali s kojom ionako više ne
ideš nikuda.
Možda
je znak sredovečnosti kada za svaku haljinu u prodavnici kažeš da je
prekratka,čak iako ti noge izgledaju isto kao i pre deset godina,i kada su se
minići u tvojoj garderobi podrazumevali,i kada si sa odbojnošću okretala glavu
od haljina do kolena,koje su bile rezervisane za gospođe u godinama.
Znak
starenja je kad pričaš o migrenama,bolestima i lošim vestima u novinama.Kada si
bila mlada,čitala si samo vesele rubrike.
Znak
starenja je kad u ponoć,prenaražena,zaključiš da moraš da ideš kući,ne zato što
se pretvaraš u žabu,već zato što ujutru ustaješ rano,i što znaš da bajke više
ne postoje.
Znak
starenja je kad svoju omiljenu pesmu čuješ u liftu ili u čekaonici zubarske
ordinacije.
Znak
starenja je kad ti iz čista mira zasuze oči na Vitni Hjuston,na semaforu ili
kada stalno ponavljaš da su svi muškarci isti.
Znak
starenja je kad gledaš sa zanimanjem vremensku prognozu,rijaliti tv,i
televiziju uopše,i kada ti je lepše da ostaneš kod kuće,nego da po kiši ideš u
bioskop ili pozorište.Kada često čuješ sebe kako kažeš 'mrzi me.'
Znak
starenja je kad si ubeđena da ti je dovoljno dve nedelje odmora,i kada stalno
govoriš kako vreme brzo prolazi.Kad se žališ na buku u hodniku,kad zoveš
komunalnu kad neko od tvojih mladiš komšija pravi buku.
Znak
starenja je kad ti je uredna tašna,i kad u njoj postoji sve protiv
iznenađenja-i kafetin i papirne maramice i rezervne najlonke.
Kad
ti je frižider prepun salata i zelenog lisnatog povrća,i kada su ti
najomiljenije rubrike u medijima one o zdravlju i kako ostati zauvek mlada.
Kada
stariji članovi tvoje porodice bez ustručavanja pričaju masne viceve pred
tobom.Kad prečesto kritikuješ sve oko sebe.Kad počneš da se žališ da te deca ne
obilaze često,kad odjednom počneš da se interesuješ koliko bi u današnjim
uslovima mogla da ti bude penzija za deset godina.
Kad
ne dolazi u obzir da prespavaš na kauču,jer će suta da te odvaljuju leđa.
Kad
prestaneš da nosiš farmerke jer te stežu,i kad više nemaš oči da primećuješ
lepe ljude oko sebe.
Kada
ti je pojam dobrog provoda-večera.Kada više voliš sedeljke nego žurke sa
igranjem.Kada više voliš pre podne,nego veče.
I
naravno,znak sredovečnosti je kad pokušaš da ubediš sebe da skoro ni jedna od
ovih nabrojanih stavki,za tebe ne važi."
Piše:
Mirjana Bobić-Mojsilović
