Jasno je da je stres
sastavni deo života. Ipak, važno je svesti ga na najmanju moguću meru, jer će
to pomoći i nama ali i našim mališanima.
Bez obzira da li se svađate
sa svojim partnerom oko finansija "iza zatvorenih vrata" ili
konstantno vičete na svoje dete za nešto što jeste ili nije uradilo, stres
roditelja dotiče celu porodicu i može izazvati skriveni pritisak u porodici,
istakli su psiholozi iz Johanesburga.
Deca
"upijaju" roditeljski stres
Deca su veoma intuitivna.
Oni su kao maleni sunđeri koji upijaju i ono izgovoreno, ali i neizrečeno. Oni
praktično detektuju taj stres i mogu se ponašati isto. Dakle, ukoliko ste barem
delimično pod stresom oko nečega, postoje dobre šanse da će vaš mališan postati
gnevan ili posebno nemiran.
Efekti
pretporođajnog stresa
Zaista, ne postoji period
kada roditeljski stres ne može uticati na dete. Čini se da i delimičan stres u
trudnoći može uticati na razvoj bebinog mozga, pa čak i na njegove gene.
Ukoliko žena doživljava
značajan stres u trudnoći, hormoni stresa, kao što je kortizol, utiču i brzo i
jako na placentu. Mozak fetusa, koji je još u razvoju, prima signale i
interpretira to na takav način da se oseti kao da je u ozbiljno stresnom
okruženju. Ukoliko bebin mozak previše burno reaguje na ovo, može se povećati
rizik za razvoj ADHD sindroma kod deteta kasnije u životu.
Kako
se nositi sa roditeljskim stresom
Iako je veoma važno da
detetu pokažete ljubav i naklonjenost, studije pokazuju da je korigovanje stresa
sledeća najvažnija stvar koju morate uraditi za dete.
Stres je svakako neizbežan.
Svako ga doživljava u većoj ili manjoj meri s vremena na vreme, a vrlo često je
još veći ukoliko doživljavate velike životne promene, kao što je trudnoća,
gubitak voljene osobe, selidba ili promena posla.
Postoji nekoliko načina da
utičete na svoj stres kako porodica ne bi trpela i doživljavala isti.
1. Vežbajte duboko disanje
Možda zvuči kao kliše, ali
disanje zaista jeste najvažnija stvar na koju treba da se koncentrišete kada
ste pod stresom, upravo zbog psihološkog efekta na duh i telo. Dobre vest je da
možete svoje mališane naučiti da zastanu i zajedno sa vama udahnu duboko
nekoliko puta. Naučite ih da sporo udahnu, zadrže vazduh nekoliko sekundi, a
zatim izdahnu. Ovo je prosta vežba koja se pokazala kao dobro oslobođanje od
stresa.
2. Razgovarajte otvoreno sa svojim
detetom
Nagomilavanje osećanja nije
zdravo. Zapravo, dugotrajno zadržavanje stresa u sebi može izazvati takav
efekat da u jednom trenutku puknete i izgubite kontrolu kada je neka sitnica u
pitanju. Veoma je bitno šta ćete uraditi sa tim osećanjem besa, anksioznosti,
pritiska.
Kada ste pod pritiskom,
pokušajte da to unormalite i verbalizujete. Ukoliko vaše dete ima makar tri
godine možete mu reći nešto poput "Mama je malo pod stresom, ali je to u
redu, svi se ponekad osećamo tako. Da bi se bolje osećala, mama će raditi
čučnjeve. Želiš li i ti da mi se pridružiš?" Održavajte razgovor
jednostavim i u skladu sa godinama. Deca ne treba da nose vaš stres sa sobom,
ali mogu razumeti da je to sasvim normalna stvar.
3. Neka vam prioritet bude vaše mentalno
i psihičko zdravlje
Upravo zbog zahtevnog i
brzog života koji svi vodimo, važnije je nego ikad biti dobar prema sebi i
brinuti o svom zdravlju i svojoj dobrobiti. Ukoliko se osećate loše i teško,
velika je verovatnoća da ćete biti nervozni i gubiti kontrolu kada ste sa
svojom porodicom.
4. San
Kako biste došli sebi, vrlo
je važno da spavate koliko god je moguće. Nikada nije na odmet ponoviti to. San
ima neverovatno velike benefite za duh i telo, jer umiruje mozak i nervni
sistem.
5. Trening
Nemate dovoljno vremena za
teretanu? To je sasvim u redu. Samo dvadeset minuta treninga dnevno je dovoljno
da ubrzate svoje srce i počnete da se znojite, što je sasvim dovoljno da se
oslobodi endorfin i da kiseonik prostruji vašim telom. Ukoliko nemate
bebisiterku, možete vežbati i zajedno sa svojim detetom. Kućni poslovi i dnevna
šetnja na vazduhu su idealan izbor.
I prijatna atmosfera za
vreme zajedničkog obroka čini porodicu jačom i srećnijom;
6. Ishrana
Takođe, veoma je važno da
gorivo vašem telu bude prava hrana koja će vam podići nivo energije. Očistite
se od rafinisanih šećera, slatkih napitaka i hrane prepune trans-masti. Umesto
toga, pijte mnogo vode, jedite voće i povrće, jer su prepuni antioksidanata,
kao i hranu niskog glikemijskog indeksa, koja je dobro gorivo za vaše telo i mozak,
jer sporo otpušta ugljene hidrate. Takođe, budite sigurni da imate dovoljno
proteina u organizmu, kako bi se ćelije oporavile i ostale pune duže vremena.
7. Model ponašanja
Ne zaboravite, kao
roditelji, vi ste osnovni primer svom detetu. To znači da dete takođe treba da
spava dobro, hrani se zdravo, bude bez stresa što je više moguće. Jedan od
najlakših načina da pomognete detetu da se opusti nakon napornog dana jeste da
ima redovnu i opuštajuću naviku odlaska u krevet na vreme. To će pomoći i vama
a i vašem detetu da se umirite i spavate bolje.
8. Razgovor sa stručnjakom
Ukoliko ne želite da se vaš
stres širi, najlakši način jeste da porazgovarate sa psihologom ili savetnikom.
Ukoliko nemate poverenja u stranca, razgovarajte sa bliskim prijateljima ili
drugim roditeljima koji će vas podržati i pomoći vam, jednostavno vas saslušati
i razumeti kada se osećate preopterećeno.
9. Ostanite pozitivni
Na mentalno zdravlje
značajan uticaj ima oslobađanje od manjih stresova i negativnih misli. Uvek
zapitajte sebe da li će ovo biti problem i za pet sedmica, meseci ili godina.
Ukoliko je odgovor "ne", jednostavno to otpustite.
Cilj je izbeći nepotrebno
izlaganje svemu što vas vuče na dole. Ugasite uznemirujuće medije, udaljite se
od tračeva, neprijatnih ljudi i onih koji osuđuju, promenite putanju do posla
da izbegnete buku, zagađenje, svađe i ostale izazivače.
10. Ne opterećujte svoj raspored
Previše socijalnih događaja
i obaveza koje postavljate u raspored može izazvati ogroman stres i za
roditelje, ali i za decu. Deci je potrebno dovoljno prostora i vremena da budu
bez obaveza i pritiska. Deca treba da imaju dovoljno vremena da se igraju u dvorištu,
ili da jednostavno rade ono što vole.
prva.rs