Običaj
da se u porodicama bez muške dece jedna od ćerki od malena sprema za ulogu
domaćina, nastao je na području današnje Crne Gore, Albanije i Kosova.
Fenomen
virdžina vezuje se za žensku decu koja, na zahtev roditelja ili šire zajednice,
preuzimaju ulogu muškarca tj. glave porodice. Zavetuju se na celibat i
jedinstvena su pojava u svetu, koja je do danas gotovo iščezla.
Virdžine
su još nazivali i tobelije (od turske reči tobe – zavet), ostajnice ili
zavetovane devojke . U današnje vreme, pak, virdžine su pred nestajanjem. 2016.
godine je u 85.godini preminula poslednja crnogorska virdžina, Stana Cerović. U
Albaniji ih ima svega nekoliko desetina.
I
dok su se virdžine iz Albanije i sa Kosmeta na celibate odlučivale zbog krvne
osvete i uglavnom bile prisiljavane da se nikad ne udaju, virdžine iz Crne Gore
su birale ovakav način života isključivo zato što im je porodica bila (ili
ostala) bez muških potomaka.
Preuzimanjem
uloge muškarca osim povlastica, koje im je crnogorsko društvo tradicionalno
davalo, one su daleko više "koristile" pravo da svojim radom pomognu
porodici da se prehrani i da, shodno nepisanim načelima rodovsko-plemenske
organizacije društva, doprinose njenom opstanku.
O
ovim "ženama-ljudima" i njihovim žrtvama radi spasavanja časti i
ugledi familije i danas se ispredaju priče u kojima se pominju s puno
poštovanja.
Poslednja
crnogorska virdžina: Stana Cerović
Stana
Cerović je rođena 1936.godine u okolini Šavnika i bila je najmlađe dete u
porodici s pet devojčica i dvojicom dečaka. Njena braća su umrla još u ranom
detinjstvu. Kao dete, Stana je obećala ocu Milivoju da će sačuvati prezime i da
se nikada neće udati. I tako je i bilo… Dugo je bila glava porodice oko koje su
se okupljali ostali članovi. Obećanje dato ocu nikada nije prekršila. Celog
života družila se s muškarcima. Počela je da puši u petoj godini, a da radi s
ocem u polju u sedmoj. Otac ju je naučio i da puca.
"Sebe
je smatrala muškarcem, a njene sestre su je tretirale kao brata",
prisećala se Stanina rođaka, Mara Cerović.
Stana
se nikad nije oblačila u žensku odeću. Tradicionalno ženske poslove poput
pranja veša, kuvanja i čišćenja, radile su njene sestre. Oduvek je bila muško u
porodici. Umrla je u avgustu 2016. godine, u 85. godini, u domu za stara lica,
u Risnu.
Nijedna
od virdžina, poput one slavne filmske, nije raskinula sa starim životom i
krenula u svet, u potrazi za novim. Živele su, verujući da, kao i njihove
porodice, se sve može prikriti pred svetom, čak i pred ikonom na zidu. Živele
su, boreći se sa svojom prirodom i osećanjima, u ulozi koja im je namenjena.
stil.kurir.rs
