Oni
su optmističniji i manje trpe stres, a osim toga ne mogu da ih iznerviraju ni
velike gužve u saobraćaju
Ljudi
koji kasne mogu da imaju jedno sećanje, staro možda čitavu deceniju, kada su
zaista uspeli da sve urade na brzaka i odu negde u dogovoreno vreme, pa misle
da to mogu ponovo.
-
Ljudi koji uvek kasne su često
optimistični i nerealni, a takav način razmišljanja utiče na njihovu percepciju
vremena. Oni to ne rade namerno, već iskreno veruju da će uspeti da obave sve
što su isplanirali i doći gde treba na veme. Ali, taj plan im se uvek nekako
izjalovi i tako stalno kasne. -objašnjava Diana DeLonzor u svojoj knjizi
"Never Be Late Again".
Profesor
psihologije Jef Konte sa Univerziteta u San Dijegu napravio je istraživanje na
tu temu - ispitao je dva tipa ličnosti - tip A (nestrpljivi i skloni
takmičenju) i tip B (kreativni i opušteni). Pojedince sklone kašnjenju svrstao
je u tip B.
Zadatak
ispitanika iz obe grupe je bio da pokušaju da pogode koliko vremena je prošlo
(a prošla je tačno minut). Ljudi iz grupe A rekli su 58 sekundi, a iz grupe B
77 sekundi. Ovime je dokazao da ljudi koji stalno kasne zaista imaju drugačiju
percepciju vremena, odnosno nemaju pravilan osećaj za prolaznost vremena.
Takođe,
ovi tipovi ljudi se ne ljute kada drugi kasne, jer ih gledaju kroz širu sliku.
Uz to su spontaniji, ne zamaraju se stvarima na koje ne mogu uticati, štoje
gužva i slično... Zato oko sebe šire pozitivnu energiju koja je drugima
prijatna.
Oni
su u stanju da spakuju stvari u torbu pet minuta pre polaska na put, naći
smeštaj ili let u zadnji čas... Oni su optimistični i ne razmišljaju da neće
uspeti u tome što su naumili, pa makar to radili u zadnji čas.
Zbog
toga umeju da budu uspešniji u životu i imaju šanse da duže žive od ljudi koji
ne kasne nikada. Ali, imaju i oni svojih mana, kažu istraživači. Kako ne mogu
kontrolisati vreme, tako često nemaju kontrolu ni nad novcem. Oni više žive za
sadašnjost nego budućnost, pa im i štednja za starost nije jača strana.
(espreso.rs)
