Bez
obzira poseduju li unutrašnju logiku ili ne, ona su funkcionisala zahvaljujući
svojoj jasnoći, primenjivosti i lakoj pamtljivosti.
„Otkako sam postala mama donosila sam mnoga bezvezna
pravila, od iracionalnih pretnji (nikad više keks u kući) do onih koja se
protive ljudskoj prirodi (nema više svađanja sa sestrom!)“, piše Barbara Rouli na sajtu Parenting.com.
“Ali povremeno”, dodaje ona, “donosila bih neka pravila koja su delovala
bolje nego što sam očekivala. Bez obzira poseduju li unutrašnju logiku ili ne,
ona su funkcionisala zahvaljujući svojoj jasnoći, primenjivosti i lakoj pamtljivosti.”
Evo tih najdelotvornih pravila za roditelje, po njenom iskustvu:
Pravilo 1: Ne možeš biti u
prostoriji kada ja u njoj nešto radim, ukoliko i ti nešto ne radiš.
Cilj: Da vam dete ili pomogne, ili prestane da vas gnjavi dok
radite kućne poslove
Obično
je stalno uznemiravanje od strane dece dok se rade kućni poslovi uzrok
nerviranja. Ali ovo pravilo to rešava, uzimajući u obzir dve važne istine o
deci:
deca
žele da budu sa vama što je više moguće
ne
možete ih prisiliti da vam pomažu na zaista koristan način
Jednostavno
im postavite uslov – ili se priključi poslu ili napusti prostoriju. Bez obzira
poseduju li unutrašnju logiku ili ne, ona su funkcionisala zahvaljujući svojoj
jasnoći, primenjivosti i lakoj pamtljivosti.
Pravilo 2: Ne radim posle osam uveče
Cilj: Odlazak na spavanje na vreme i slobodno veče za vas
Ne
možete prosto objaviti mužu i deci da od sada važi pravilo da se bez pogovora
odlazi na vreme u krevet. Neće delovati. Ali ako objavite pravilo u vezi sa
vama, umesto da svima govorite šta treba da urade, stvari čudesno ležu na
mesto.
Roulijeva
je jednog dana saopštila deci da je Ministarstvo za rad upravo donelo nov
propis, po kom joj više nije dozvoljeno da obavlja roditeljski posao posle osam
sati uveče. Objasnila je deci da će im rado i dalje čitati priče, kupati ih i
slušati njihove doživljaje iz proteklog dana, ali samo pre kraja “radnog
vremena”. “Ponašala sam se kao da to nije
do mene, poput Pepeljuge koja prosto mora zabavu da napusti u ponoć,” kaže
ona.
Najednom,
deca i muž su počeli da razvijaju svest o vremenu. Ćerka je počela da se
užurbano sprema za krevet odmah posle večere, kako bi imala više vremena za
druženje sa mamom. Muž je, svestan toga da će sam morati da stavlja decu na
spavanje ako ne legnu na vreme, počeo da se više zalaže oko toga.
Od
tada se mamino radno vreme malo “produžilo” budući da su devojčice porasle, ali
je svest o tome da mama nije neprestano “na izvolte” ostala deo porodične
rutine.
Bez
obzira poseduju li unutrašnju logiku ili ne, ona su funkcionisala zahvaljujući
svojoj jasnoći, primenjivosti i lakoj pamtljivosti.
Pravilo 3: Šta si dobio – dobio si,
nema ljutnje
Cilj: Nema više preganjanja oko toga ko je dobio perecu sa
više soli ili mleko u lepšoj šolji.
Život
nije fer, i to je nešto sa čim vaša deca na početku moraju da se pomire. Nema
ljutnje ako izvučeš deblji kraj.
“Ovo sam čula od moje prijateljice koja je vaspitačica.
Isprva sam bila skeptična, ali na moje iznenađenje, ne samo da ovo pravilo
deluje, već i kod dece izaziva olakšanje. Mora da uviđaju da će, ako danas
prođu lošije, sutra oni biti ti koji će proći bolje.”
Bez
obzira poseduju li unutrašnju logiku ili ne, ona su funkcionisala zahvaljujući
svojoj jasnoći, primenjivosti i lakoj pamtljivosti.
Pravilo 4: Idi vidi dal sam tamo
Cilj: mir i tišina
“Ne znam da li sam samo ja u pitanju, ili i vas
izluđuje kada dete “cijuče” jednu te istu pesmicu sto puta za redom? Ja se ne
osećam dužnom da im budem publika/žrtva više od par minuta ili da ih neprestano
utišavam kada pričam telefonom.”
kaže Roulijeva i dodaje: “Jednom kada im
poklonim pažnju primerenu njihovom nastupu, kažem im da mogu slobodno da
pevaju, lupaju, viču i rade štagod im duša ište, samo ne ovde. Isto važi i za
cmizdrenje, kukanje i napade besa. Ovo pravilo deluje zato što deci dajete
izbor umesto da im uvodite sankcije.” zaključuje ona.
Bez
obzira poseduju li unutrašnju logiku ili ne, ona su funkcionisala zahvaljujući
svojoj jasnoći, primenjivosti i lakoj pamtljivosti.
Pravilo 5: Nema rasprave o novcu
Cilj: Predupredite moljakanje oko kupovine stvari
Da
bi delovalo, ovo pravilo mora se sprovoditi dosledno. Osnovno je da nikad ne
obrazlažete svoje odluke o kupovini. Bilo da ste rekli da ili ne, dete to mora
da prihvati bez negodovanja. Uvek im ponavljajte istu mantru “Nema rasprave o
novcu”.
Međutim,
ovo pravilo mora se primenjivati dvosmerno – kada dete kupuje svojim novcem,
možete mu dati savet i ukazati na moguće greške, ali odluka je njegova, osim
kada zdravlje ili bezbednost deteta mogu biti ugroženi. Neka prave loše izbore,
tako će naučiti.
Ovo
pravilo deluje zato što pažnju sa objekta dečije želje preusmerava na
“finansijsku politiku kuće”. Umesto da trošite snagu na ubeđivanje oko toga da
li im treba još jedna drangulija, prosto se pozovite da vaše zdravorazumsko
porodično pravilo.
Bez
obzira poseduju li unutrašnju logiku ili ne, ona su funkcionisala zahvaljujući
svojoj jasnoći, primenjivosti i lakoj pamtljivosti.
Pravilo 6: Ne razumem taj jezik
Cilj: Zaustavite kmeženje, urlanje i nepristojnost
Ovo
pravilo zahteva gotovo religioznu posvećenost kako bi uspešno radilo. A suština
je u sledećem: kad god vaše dete prestane da komunicira na civilizovan način,
npr. zatraži umesto da zamoli, kmezi ili priča na način koji ne odobravate,
pravite se da ne razumete. Još je bolje da to kažete šapatom, što će smiriti
situaciju. Tiho ponavljajte da “ne razumete taj jezik”, kako biste izbegli
dramu koju dete možda upravo i želi.
Ovako
ćete istovremeno onemogućiti dete da uspe u komuniciranju na ružan način, i učiniti
da se oseti da ima nešto značajno da kaže, onda kada to kaže na lep način.
Pravilo 7: Dosada ne postoji
Cilj: Sprečiti dete da kaže kako mu je dosadno i naučiti ga
da se zabavi samo.
“Prijateljica mi je ispričala kako je, kad joj se ćerka
prvi put požalila na dosadu, poricala da tako nešto postoji. Sada ponekad doda
da je jedino što postoji – nemanje mašte”
kaže Roulijeva. Fora je u tome da teret rešavanja ovog problema prebacite na
dete i naterate ga da samo nađe način da mu ne bude dosadno.
Ovo
deluje zato što će, dok bude razmišljalo kako to da nešto što postoji zapravo
ne postoji, dete prestati da se dosađuje. Umesto da vi morate nešto da
preduzmete, recimo da pobrojite sve detetove igračke i kažete mu da vas sad
pusti na miru, dete je to na kome je da nešto preduzme. A niste ni lagali – kad
nauče da sami sebi osmisle zabavu, dosada neće ni postojati.
Izvor: detinjarije.com
