Luksuz nisu
ni šminka, ni restorani, ni visoke štikle. Pravi luksuz je živeti kako ti se
sviđa. U udobnim čizmama i bojom ruža koji ti se dopada ili uopšte bez šminke.
Jesti ono što voliš, družiti se s onim s kim ti je lepo, biti zajedno iz
ljubavi, a ne zbog osećaja dužnosti.
Naučite da
odbacite nepotrebno, ono što je postalo zastarelo i istrošeno, ali čuvajte ono
volite. Petogodišnja ćerka moje prijateljice ceo svoj mali život nosi u goste
svoju kašičicu. Može da sebi dozvoli luksuz da jede kašikom koja joj se dopada.
Njena majka se toga stidi i svaki put pokušava da se opravda. A ja sam počela
da nosim na izlete svoje posuđe i escajg, jer ne volim da jedem iz plastike. I
briga me šta drugi o tome misle.
Luksuzan
život nije „zato što ti to zaslužuješ“, već zato što je ta stvar tebe dostojna.
Šolja, koju ti je poklonila sestra. Tatina majica, u kojoj je tako prijatno
spavati. Kolač po maminom receptu. Poljubac voljenog čoveka. Zanimljive knjige.
Dobri filmovi. Omiljene pesme. Sveža posteljina. Čist stan. Život koji si sama
izabrala.
Luksuzan
život nije nerviranje kad nešto ne ide kako treba. Čarape mogu da ti se
pocepaju. Testo može da ne naraste. Prijatelji ne žele da gledaju tvoj omiljeni
film. Voljena osoba može da te napusti. Možda ne dobiješ unapređenje na poslu.
Svašta se može dogoditi. Ako ti nešto ne uspeva, to nikako ne utiče na tvoju
vrednost. To samo znači da trenutno ne ide sve kako želiš.
Luksuzan
život znači imati mogućnost izbora. Da zakrpiš pocepane čarape ili da kupiš
nove. Baciš kolač i naručiš picu ili da pokušaš da ispečeš drugi. Da sama
gledaš film ili da pođeš s prijateljima u kafić. Da se prepustiš ili boriš.
Potražiš novi posao ili revidiraš svoje ciljeve na starom.
Luksuzan
život je živeti po svojim pravilima. Ići ka svojim ciljevima. Ne tražiti opravdanja.
Ne podilaziti. Ne pravdati se za svoje izbore, svoje snove, interesovanja.
Moći da
kažeš: Ne može tako sa mnom.
I reći: Može mi se.
