Rod
i starosna dob predstavljaju dve centralne kategorije oko kojih se organizuje
dinamika partnerstva, kao i dinamika porodičnog života. U odnosu na starosnu
dob, svaka osoba ima određene životne zadatke, koji će manje ili više
angažovati i partnera i druge članove porodice (školovanje, zaposlenje, odlazak
iz porodice porekla, ostvarivanje potomstva itd.).
Pitanje
roda je značajno jer su muškarci i žene različiti. Različitosti nije korisno
negirati ili racionalizovati, u tom slučaju zanemarujemo njihovu funkciju. Bez
ulaska u naglašavanje različitosti koje bi stvorile osećaj nepromenljive,
istorijski podržane nepravednosti među polovima, daleko je korisnije pitanje za
svaki par, svaku porodicu, čemu rodne nejednakosti služe, u funkciji čega se
nalaze i kako uskladiti ponašanje sa njima?
U čemu se razlikuju muškarci i žene u
komunikaciji?
Komunikacija
je osnova svakog odnosa, ali i komplikovan čin, nalik na stalno balansiranje
između potreba za intimnošću i nezavisnosti. Neki parovi stabilnije obavljaju
ovaj hod po žici, učeći iz svojih padova, pamte povrede koje nastaju ulaskom u
konflikt i pozitivna iskustva koje dolaze uspešnom komunikacijom. Razlike u
komunikaciji između muškaraca i žena postoje, oblikovane su rodnim ulogama,
biologijom, istorijom i kulturom odrastajna.
U
svakodnevnom govoru, ove razlike su uočljive u ispoljavanju i razumevanju istih
ciljeva na različite načine. Tako će muškarac težiti za statusom, žena za
podrškom, muškarac za nezavisnošću, žena za većom intimnošću, muškarac za
savetom, žena za razumevanjem, muškarac za informacijom, žena za ispoljavanjem
osećanja, muškarac za jasnim smernicama, žena za predlozima, muškarac za
razrešenjem konfliktom, žena za kompromisom.
Žene
kroz komunikaciju tragaju za povezivanjem i negovanjem odnosa, dok muškarci
češće ulaze u komunikaciju kako bi razrešili praktične zadatke (ujedno delujući
sebi snažno i nezavisno). Ovde možda najviše dolazi do izražaja potreba da se
rodne razlike uvaže kroz kulturu i istoriju, više se posmatrajući kao sudar dve
različite kulture. Oba pola su opterećena-muškarci ulogom snaže osobe koja
zarađuje, materijalno obezbeđuje porodicu (što nije laka pozicija u odnosu na
sve veću rodnu jednakost na ovom polju) i žena ulogom osobe zadužene za
održavanje porodice na okupu, zadovoljavanje emocionalnih potreba svih članova
(što nije laka pozicija jer je održavanje porodice na okupu zadatak oba
partnera, uz sve veću slobodu emocionalnog izražavanja muškaraca).
Navedene
razlike su dobijene istraživanjima i nisu univerzalne, odnosno, u zavisnosti od
same ličnosti, biće manje ili više izražene, bez obzira na rod.
Kako
uvažiti razlike u komunikaciji?
Učenje
šta je značajno, kako čuti partnera, bez obzira na razlike, može značajno
uticati na zadovoljstvo odnosom.
Emocionalna
ekspresivnost je promena u ponašanju praćena emocionalnim izražavanjem, dakle
verbalna i neverbalna akcija u kojoj osoba ispoljava svoja osećanja. Studije
pokazuju da žene imaju potrebu za većom emocionalnom ekspresivnošću, da češće
ispoljavaju osećanja i da očekuju isto od partnera, povezujući ovaj čin sa
stepenom zadovoljstva partnerskim odnosom. Ove razlike ne moraju biti velike,
odnosno i muškarci mogu imati jednaku emocionalnu ekspresivnost kao i žene, dok
se razlike više uviđaju u načinima ispoljavanja osećanja i samim osećanjima
koja se ispoljavaju. Žene će češće iznositi i negativna osećanja, kao što su
tuga i anksioznost, strah i krivica, dok će muškarci češće iznositi osećanja
kao što su smirenost, uzbuđenje, bes. U procesu učenja emocionalne
ekspresivnosti kod partnera, važno je uzeti u obzir načine na koje su se
emocije ispoljavale u porodici porekla, kulturu u kojoj je partner odrastao i
izbegavati “čitanje emocija” kroz fizičke reakcije, kako bi se izbegli
nesporazumi. Uvažavanje navedenih razlika može se oblikovati rečima, kako za
partnera kome nije jasne fizička reakcija (pitajte kako se vaš partner oseća),
tako i za partnera koji želi da izrazi svoje emocije (umesto da se namrštite,
oblikujte svoje nezadovoljstvo rečima).
Intimnost
je duboko subjektivni doživljaj povezanosti sa partnerom, ostvaruje se kroz
samootkrivanje, uzajamno poverenje i uvažavanje, empatiju i prihvatanje. I
muškarci i žene, kada osećaju da je njihov partner otvoren za komunikaciju,
kada je komunikacija pozitivna, imaju veći osećaj intimnosti i zadovoljstva
odnosom.
Delovanje
na različitim životnim poljima - pitanje čemu rodne razlike služe i u funkciji
čega se nalaze, može biti dobra smernica za raspodelu i dogovor oko ciljeva i
zadataka. Ukoliko svako ima svoje polje delovanja, a istovremeno postoji i
dogovor oko zajedničkih aktivnosti, šanse za konflikt su mnogo manje, a osećaj
individualnosti i zajedništva nalazi se u polju sigurnosti.
Bez
obzira na razlike u ponašanju i komunikaciji, potrebe u partnerskim odnosima i
muškaraca i žena su iste. U posvećenom odnosu, intimnost, bliskost,
zadovoljstvo odnosom, komunikacija i interakcije, socijalna podrška, zajedničko
ostvarivanje ciljeva, nešto su za čim teže i muškarci i žene.
cosmopolitan.rs
