Raznobojne
hrizanteme u jesenjim danima najlepše ukrašavaju bašte i druge prostore ili
izviruju iz saksija i žardinjera. Hrizantema se može gajiti tokom cele godine,
ali je kod nas karakteristična za jesenje cvetne aranžmane.
U baštama u Evropi
prve žute hrizanteme posađene su u 17. veku. Zbog karakteristične boje cveta
botaničar Karl fon Line hrizantemu je nazvao "zlatni cvet". Od tada
do danas viđamo različite boje, oblike i veličine cvetova.
Hrizantema će
cvetati do kasne jeseni. Otporna je, ali joj je neophodna zaštita od prvih
mrazeva.
Ukoliko ste u
kraju gde su zime blage, biljke možete ostaviti u zemlji, ukloniti joj
precvetale cvetove, orezati je i prekriti najlonom kako biste je zaštitili od
mraza.
Ako su u vašem
kraju zime hladne i oštre, biljke presadite u drvene sanduke ili žardinjere, u
novu svežu zemlju (ilovasti kompost). Preko zime neka stoje na hladnom mestu
gde je temperatura 5-8 ºC, ali gde ima svetlosti. Zemlju održavajte vlažnom.
Kada
se hrizantema probudi iz zimskog sna…
U proleće, kada se
hrizantema probudi iz zimskog sna i prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva,
potrebno je orezati suve grančice na 2-3 cm iznad zemlje.
Vrlo je važno
uraditi pinciranje. Ovom operacijom, koju treba obaviti u aprilu ili maju,
skratićete vrhove iznikle biljke i oblikovati je. Potom hrizanteme zalivati i
prihranjivati.
Obavezna
prihrana
Prihrana
obezbeđuje proizvodnju kvalitetnih hrizantema, pravilne loptaste forme i lepu,
jasnu boju cvetova.
Hrizantemi
obavezno skidajte precvetale i suve cvetove i tokom celog perioda cvetanja
prihranjujte je tečnim đubrivom.
Grobljansko
cveće
Hrizantema se na
našem podneblju smatra simbolom prolaznosti života, smrti i žaljenja, ali i
besmrtnosti. Upravo zato je nezaobilazan deo aranžmana koje stavljamo na
poslednja počivališta svojih najmilijih.
U Francuskoj se
ovo cveće stavlja na grob voljenih od 11. novembra 1919. godine, odnosno od
prve godišnjice Dana primirja u Prvom svetskom ratu.
Tadašnji
predsednik Remon Poenkare naredio je da se cveće položi na sve grobove
preminulih u ratu. S obzirom da su hrizanteme u to vreme bile jedne od retkih
biljaka u cvatu, upotrebljeno je više od 30.000 hrizantema i tradicija je
rođena. Osim toga, zbog svoje otpornosti na hladne temperature i mraz,
simboliše besmrtnost.
Narodna
verovanja o hrizantemi
Stari Grci su
tvrdili da hrizantema štiti od zlih duhova. Ipak, tvrdili su i da se ovo cveće
ne sme ubrati sa groblja, jer će toj osobi doneti nesreću.
Simbol
sreće, zdravlja i prosperiteta
Hrizanteme potiču
iz Azije, tačnije Kine i Japana gde se smatraju cvetovima sreće i prosperiteta.
Ovo cveće u Japanu je znak carske porodice, a u Kini se obično poklanja na
krštenjima i proslavama rođendana. Kinezi od hrizantema prave vino koje zri
godinu dana, a ispija se devetog dana u devetom mesecu. Ovaj potez donosi dug,
miran i zdrav život celoj porodici.
Uz to, Azijati
veruju da hrizantema ima mnoga lekovita svojstva. Lokalno stanovništvo razvilo
je načine za proizvodnju jestivih cvetova, od kojih se pravi čaj protiv
glavobolje, vrtoglavice, gripa, srčanih i vaskularnih bolesti i visokog holesterola.
Ne pokušavajte da pripremate napitak od cvetova koji se mogu kupiti u domaćim
cvećarama, jer su svojstva potpuno različita.
Zlatni
cvet
U zapadnom svetu
hrizanteme su se prvi put pojavile u 17. veku. Švedski botaničar Karl Linnaeus
nazvao ih je zlatnim cvećem spojivši grčku reč chrysos za zlato s anthemonom
(cvetom).
U Australiji se
hrizanteme tradicionalno poklanjaju za Dan majki, a u Sjedinjenim Američkim
Državama simbol su poštenja i često se koriste kao ukras na venčanjima. Tokom
viktorijanskog doba u Engleskoj ovo cveće se smatralo simbolom prijateljstva, a
nosilo se i osobama koje su se oporavljale od bolesti.
Imajte na umu da
boja cveta doprinosi simbolici. Ako dobijete crvenu hrizantemu, to je jasan
izraz ljubavi. Žuta hrizantema označava žaljenje, a bela je simbol odanosti i
predanosti osobi kojoj se daje.
stil.kurir.rs
