Hajde
da se igramo pogađanja: mesto u Španiji, predivna arhitektura, odlična paella i
najveći akvarijum u Evropi?
Ne,
nije Barselona.
Nije
ni Madrid.
Pravilan
odgovor je - Valensija!
Zapravo
Valensija je pravilan odgovor na mnoga pitanja: mesto gde su umešali prvu
"paellu", koji je grad sa velikim brojem "art nouveau"
zgrada, gde se može kupiti ručno rađena keramika i stvari od pruća.
Ali,
krenimo redom, a to znači da će nam polazna tačka biti Plaza del Ayutamiento -
najveći trg ovog grada, trećeg po veličini u Španiji. Ne dozvolite da vas taj
podatak uplaši - stari deo grada mali je i možete ga preći u samo jednom danu.
Tu, naravno, ne računam vreme potrebno za fotografisanje prelepih zgrada i
obilaženje skrivenih kutaka i zanimljivih prodavnica. U tom slučaju vam ni
mesec dana neće biti dovoljno. Jer, kud kod da krenete i skrenete, pronaći ćete
nešto vredno pažnje - zanimljiv grafit, primamljiv restoran, starinarnicu ili
uličnu art instalaciju.
Sa
velikog trga na kojem se nalazi gradska većnica i glavna pošta dalje vas u
istorijski centar grada vode dve ulice: Celle Sant Vincent Martir i Maria
Cristina. Kojom god da krenete, nećete pogrešiti.
Na
kraju prve čeka vas Plaza de la Reina predivan trg sa velikom katedralom,
kafićima i restoranima. Uđite u katedralu te pogledajte Goyinu sliku i pehar
koji (navodno) predstavlja Sveti gral ili se samo popnite na toranj katedrale i
uživajte u pogledu.
Ukoliko
se, pak, odlučite da krenete ovom drugom ulicom, brzo ćete naići na glavnu
pijacu ili Mercado Central - doživljaj koji, čak i ako niste ljubitelj pijaca,
ne smete da propustite. Pijaca je smeštena u velikoj i šarenoj Art Nouveau
zgradi, a u njoj se, tražeći najbolje ribe, artičoke, raznobojno povrće i
egzotično voće, guraju, kako lokalci, tako i turisti. Ovo je takođe dobro mesto
da pojedete nešto s nogu ili se počastite sveže ceđenim sokom ili smutijem.
Ali,
najbolji deo zapravo je skriven između te dve lokacije: Plaza Redonda i okolne
vijugave ulice koje ljubomorno čuvaju zanimljive vintage prodavnice,
starinarnice i ateljee u kojima možete kupiti unikatnu i ručno rađenu keramiku.
Skrenite u Plaza del Miracle del Mocadoret i u Artesania Yuste kupite Socarrat
- tradicionalne pločice kojih ovde ima koliko vam duša želi, a neke su stare i
do sto godina. Ako ste za nešto modernije, njihova komšinica u svom ateljeu
pravi predivne komade od najfinije keramike.
A
ako nemate gde sve to da stavite, obavezno kupite slamnatu torbu i na glavu
stavite ručno rađen slamnati šešir jer nas čeka duža šetnja do Mercado Colon -
hale u kojoj je 30-ih godina prošlog veka bila smeštena pijaca, a sada je to
mesto gde se nalaze zanimljivi kafići i butici.
Ali,
gde god da krenete, obavezno proverite da li je mesto otvoreno. Naime, u
Valensiji se vreme popodnevne sieste (obično između 2 i 5 popodne) i te kako
poštuje - to važi, ne samo za male prodavnice, već i za restorane i neke
muzeje, zato bacite pogled na Google maps ili FB te se uverite da nećete
„poljubiti vrata“. Ovo, naravno, ne važi za velike shopping centre kao što je
to El Corte Ingles i nama već dobro poznatu Zaru, Mango…
Ukoliko
se umorite od šetnje, uvek možete sesti na klupicu na nekom skveru i malo
„popričati“ sa žiteljima Valensije koji tu čitaju novine ili se samo okupljaju
da bi ogovarali. Engleski vam neće mnogo pomoći, ali će ljubazni Valensijanci
sa smeškom, mahanjem rukama i u svom dijalektu na koji su veoma ponosni ipak
probati da vam pomognu i da vas usmere.
Doduše,
vi i nemate baš mnogo vremena za priču jer vam se žuri u Muzej keramike. Čak i
ako biste radije svoje vreme proveli ispijajući svoj aqua de valencia - koktel
koji samo ovde mućkaju, a pravi se od ceđenih pomorandži, španskog šampanjca
Cave, votke, smeđeg šećera i mnogo leda - ipak svratite do ovog muzeja i samo
ga pogledajte spolja. Ako dovoljno dugo budete gledali u ovo barokno zdanje,
kunem vam se da će statue na fasadi početi da se pomeraju.
Valensija
ima odličan Muzej moderne umetnosti The IVAM i Muzej lepih umetnosti koji je
smešten u prelepoj katedrali, a ulaz je besplatan. Besplatne su, takođe, i
šetnje ulicama El Carmenom - delom grada poznatom po zanimljivim uličnim
grafitima. Svratite u Atypical Valencia i kupite, kako i samo ime prodavnice
kaže, atipičan suvenir.
Tipičan
suvenir bi, s druge strane, bio neki proizvod od svile s obzirom na to da je
Valensija bila krajnja tačka puta svile - mesto u kojem su između XIV i XVIII
veka od svile iz Azije pravili raznorazne proizvode: haljine, šalove, lepeze…
Sve to možete saznati ako posetite Muzej svile smešten u gotskom zdanju iz XV
veka ili odlučite da se pridružite dvosatnoj turi koja će vas provesti kroz
muzej i njegovu istoriju te pokazati male obrtnike koji i dan-danas rade sa
svilom (na www.visitvalencia.com). A možete se samo odmoriti u vrtu muzeja
poznatijem kao Vrt pomorandži.
Ali,
vredi napustiti i stari deo Valensije i zaputiti se u njen moderan alter ego,
poznatiji kao mesto umetnosti i nauke - fascinantan kompleks u kojem su jedna
do druge poređane sci-fi zgrade Opere, Planetarijuma, Muzeja nauke i Akvarijum
koji je sa 42.000 000 litara vode najveći akvarijum u Evropi. Posetite ga i
saznaćete kako je to kada vam ajkule i raže plivaju nad glavom dok vi
zadivljeno gledate šarene meduze.
Po
povratku prošetajte Russafom - nekada napuštenim i zapuštenim delom grada koji
je sada krcat kafićima, vintage radnjama, restoranima i klubovima. Pojedite
neku od španskih poslastica u Dulce de Leche Boutique Ruzafa (preporučujem
quesada pasiega neka vrsta španskog cheesecakea) ili popijte horchatu (napitak
iz posebne vrste gomolja tigrove trave) u Ubik cafeu. Valensija je poznata i
kao gastronomska destinacija, zato rezervišite sto u obližnjem Canalla Bistrou,
restoranu sa Michelinovim zvezdicama.
I,
ako preterate sa hranom i pićem, (a najverovatnije hoćete) uvek možete da
iznajmite bicikl i provozate se zelenim Turia parkom. Ovde je nekada tekla reka
Turia čiji su tok zbog velike poplave 1956. preusmerili van grada i sada njeno
korito predstavlja zelenu žilu po kojoj možete trčati, šetati ili izvesti decu
u zanimljiv Guliver park.
Ako
se uželite mora, uđite u metro, odvezite se do obale i provedite dan na vrućem
pesku te se prošetajte ulicama El Cabanyala - bivše ribarske četvrti koju krase
živopisne kućice i koju je samo upornost njenih stanovnika spasila od rušenja
predviđenog zbog postavljanja novog, modernog turističkog kompleksa. Iako je to
sada zvanični deo grada, često ćete čuti da stanovnici Cabanyala, kada odlaze u
centar, kažu da idu u Valensiju. Svratite u Bodega LA Passcuala i probajte
bocadillo - ogromne sendviče punjene omletom, kobasicom i slaninom, ali ne
zaboravite da napomenete da želite pequeno, odnosno mali, jer ćete u suprotnom
dobiti celu štrucu hleba!
I
za kraj, častite se autentičnim i originalnim suvenirom - ručno rađenom
lepezom, čipkom ili kući ponesite marmeladu od jabuka sa ruzmarinom.
Ovi
suveniri olakšaće vam odlazak jer, kada se budete vraćali kući, nećete moći da
se otrgnete osećaju da, napuštajući Valensiju, napuštate svoj (drugi) dom.
Top 5 muzeja
Muzej
keramike (www.mecd.gob.es)
Muzej
svile La Llitja de la seda, Carrer de la Llotja, 2
Muzej
lepih umetnosti Museu de Belles Artes de Valencia, Carrer de Sant Pius V, 9
(ulaz besplatan)
Muzej
moderne umetnosti - IVAM, Calle de Guillem de Castro, 118 (www.ivam.es)
Grad
umetnosti i nauke Ciutat de les Arts i les Ciències, Av. del Professor López
Piñero, 7 (www.cac.es)
stil.kurir.rs
